Zašto Amerika (još) nije napala Severnu Koreju?

Dok zapadna medijska i politička mašinerija svoju publiku zastrašuje nepredvidivim Kim Džong Unom i njegovom Severnom Korejom, sve više razloga za zabrinutost imamo i zbog podjednako nepredvidivih namera Sjedinjenih Američkih Država i njenog predsednika.

Donald Tramp izjavio je u četvrtak da „apsolutno“ postoji šansa za „veliki, veliki konflikt sa Severnom Korejom“, a dan ranije Bela kuća je ovu zemlju proglasila za „urgentnu pretnju“ američkoj nacionalnoj bezbednosti i glavni spoljnopolitički prioritet SAD.

Da li to znači da je rat na Korejskom poluostrvu neminovan?

Da li Amerika, postavljanjem antiraketnog štita u Južnoj Koreji — koji po hitnom postupku treba da postane operativan već u narednih nekoliko dana uprkos oštrom protivljenju Kine, vojnim vežbama nadomak korejskih obala i svojom agresivnom retorikom — pokušava da isprovocira reakciju Severne Koreje koja bi joj poslužila kao casus belli, kako sugeriše Nikolaj Patrušev, sekretar ruskog Saveta bezbednosti?

Kako će reagovati Kina u slučaju napada na Severnu Koreju? Ili nada za mirno rešenje krize, ipak, i dalje postoji?

Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili Borislav Korkodelović, dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu i Stevan Gajić, saradnik Instituta za evropske studije.

Tokom poslednja 72 sata ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da se situacija na Korejskom poluostrvu pogoršava, a za njim je, posle sastanka sa ruskim diplomatama, to ponovio i Vang Ji, kineski šef diplomatije, ukazavši da situacija lako može da eskalira i da izmakne kontroli.

„Sigurno je da ove ocene treba shvatiti krajnje ozbiljno, pogotovo jer dolaze od tako kompetentnih ličnosti kao što su predsednik Putin i ministar Vang“, komentariše Borislav Korkodelović, napominjući da je situacija utoliko opasnija i zbog toga što su u regionu prisutne četiri nuklearne sile — Rusija, Kina, Severna Koreja i SAD — i zato što je reč o delu sveta u kome se nalaze neke od najdinamičnijih svetskih ekonomija, koje umnogome „određuju tokove svetske privrede. Ukoliko bi tu došlo do poremećaja, to bi se osetilo u čitavoj globalnoj ekonomiji“.

Spomenuta Trampova pretnja „velikim, velikim konfliktom sa Severnom Korejom“ propraćena je i informacijama iz Bele kuće da su u toku američke pripreme za rat na Korejskom poluostrvu, a sve to samo nekoliko dana nakon što je Majk Pens, potpredsednik SAD, rekao da je „završena era strateškog strpljenja“, što je pak „Global tajms“, list blizak kineskom rukovodstvu, ocenio kao najteže reči koje je jedan američki zvaničnik uputio na račun Severne Koreje u poslednjih nekoliko decenija.

„Posle 100 dana od ulaska u Belu kuću, Trampova politika se promenila za 180 stepeni. Tramp koga poznajemo iz predizborne kampanje i iz inauguracionog govora potpuno je poražen, i sada imamo posla s jednim sasvim drugim čovekom“, objašnjava Stevan Gajić. „Politika koju je najavljivala Hilari Klinton i koju je, kako se sada ispostavlja, Barak Obama obuzdavao, sada dobija na značaju.

To je posledica pritiska američke ’duboke države’ i odlaska Majkla Flina i Stivena Benona iz Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, pošto su upravo oni bili glavni protivnici agresivne američke spoljne politike. Sada je svet opet u velikoj opasnosti, s tenzijama koje neprestano rastu. Svet sad zaista jeste na ivici velikog sukoba.“

Da su ovakve bojazni opravdane, svedoče i vesti sa terena. U Južnu Koreju, naime, stigla je nuklearna podmornica „Mičigen“ naoružana „tomahavcima“, stiže i nosač aviona „Karl Vinson“ sa pratećom udarnom grupom brodova, ubrzano se postavlja i američki antiraketni štit u Južnoj Koreji, THAAD…

Borislav Korkodelović ukazuje, međutim, na mogućnost da je reč o svojevrsnoj pregovaračkoj taktici. „Nadam se da rat neće izbiti, i da je ovde ipak reč o igri Donalda Trampa, biznismena, u kojoj se on ponaša kao trgovac koji ulaže velike pare, nadajući se da će dobiti još veće.

Međutim, u ovakvim situacijama uvek je moguće izbijanje sukoba“, kaže naš sagovornik, ukazujući na optimističniji scenario daljeg razvoja događaja: „SAD će svoju retoriku držati na visokom nivou, možda će Severnoj Koreji biti uvedene i dodatne sankcije, i sve će to biti u funkciji pritiska, ne samo na Severnu Koreju da dođe za pregovarački sto pod uslovima Vašingtona, već i na Kinu, da bude što kooperativnija u vezi s rešavanjem problema na Korejskom poluostrvu.“

(rs.sputniknews)