RUSI U ŠOKU, AMERIKA DOBIJA IGRU? Turska i Iran potpisali sporazum koji Rusiju briše sa karte.. IZDAJA I OBRT

Generali Turske i Irana su sklopili dogovor o saradnji. Načelnik Generalštaba oružanih snaga Irana, Mohamed Husein Bagheri, kada je bio u zvaničnoj poseti Turskoj, potpisao je sporazum sa svojim turskim kolegom, generalom Hulusijem Akarom, da prošire vojnu saradnju između ove dve zemlje.

Međutim, kako izveštavaju ruski mediji, ruska vlada je šokirana tajnim namerama Irana i Turske da gasovodom ka Evropi slome Rusiju. Analitičari se pitaju otkud ovaj šokantan obrt i koja je uloga Amerike u ovoj izdaji i preokretu.

Turska i Iran imaju različite stavove u vezi sa sirijskim predsednikom Bašarom Asadom, ali se njihovi interesi po pitanju Iraka podudaraju: ni Ankara ni Teheran ne žele da irački Kurdistan održi referendum o nezavisnosti.

Vekovima su Persija i Otomansko carstvo vodili žestoke ratove za pravo da osvajaju ogroman geopolitički prostor – od Kavkaza do Iraka. Iranski šahovi i turski sultani su želeli da kontrolišu strateške i trgovačke puteve Mesopotamije i Zakavkazja. U 21. veku su Ankara i Teheran odlučili da se ne bore međusobno, već da se mirno dogovre o saradnji u oblastima u kojima se njihovi interesi poklapaju.

15. avgusta 2017. godine je šef Generalštaba oružanih snaga Irana, brigadni general Muhamed Husein Bagheri, stigao u trodnevnu posetu Ankari. Ova poseta je bila važna zato što iranski generali gotovo nikada nisu odlazili u zvanične posete Ankari tokom poslednjih 25 godina.

Detalji ove posete su koordinisani 1. marta 2017. godine na sastanku predsednika Turske i Irana, Redžepa Erdogana i Hasana Rohanija. Oni su se sastali u Islambadu nakon 13. samita Organizacije za ekonomsku saradnju (ECO). Ovaj sastanak u četiri oka je trajao oko sat vremena u hotelu Serena. Sastanak je održan iz zatvorenih vrata, ali je rečeno da su predsednici razgovarali o mogućnostima da udruže napore ove dve zemlje u političkoj, vojnoj i energetskoj sferi.

Kao rezultat toga, 17. avgusta su vrhovni vojni zvaničnici Turske i Irana potpisali sporazum u Ankari za proširenje vojne saradnje između ove dve zemlje. Sadržaj ovog dokumenta nije objavljen, ali se može pretpostaviti da je reč o bliskoj saradnji ove dve zemlje u suprotstavljanju zajedničkim opasnostima.

Pre svega, Iran, Turska, kao i Rusija, deluju kao garanti primirja u Siriji. Ove tri zemlje su stvorile zone deeskalacije u Siriji, dok su turski i iranski generali, tokom razgovora u Ankari, stvorili “mapu puta“ za udružene akcije, i eventualno, vojne operacije u Siriji.

Na prvi pogled, Turska i Iran imaju različite ciljeve u Siriji. Redžep Erdogan je u više navrata najavio potrebu da se odmah ukloni “krvavi režim Bašara Asada“ sa vlasti. Iran ima potpuno drugačiji pristup režimu u Damasku. Iran, kao i Rusija, vidi Asada kao potpuno legitimnog predsednika Sirije i čvrsto podržava njegovu vojsku.

Istovremeno, Erdogan je shvatio da je moguće pregovarati sa Iranom, konkretno – o bolnom pitanju kurdskih pobunjenika u Siriji. Ankara je i dalje šokirana disfunkcionalnom, kako kažu Turci, odlukom Donalda Trampa da započne isporuke teškog naoružanja sirijskim Kurdima. SAD više nisu Erdoganovi saveznici po pitanju Kurda. Turski lider će morati da obavi složen razgovor sa šefom Pentagona, Džejmsom Matisom, koji će uskoro posetiti Tursku.

Teheran i Ankara imaju slične interese kada su u pitanju Kurdi. Iran i Turska su dom velike kurdske zajednice, koja bi na dugoročne staze želela da stvori Veliki Kurdistan uz pomoć teritorija Irana, Turske, Sirije i Iraka. To je ono što Turska i Iran nkada ne mogu tolerisati.

Pored toga, ove dve zemlje su zainteresovane za saradnju u ekstrakciji i transportu nafte i gasa. Jedan od najznačajnijih ishoda ovog sastanka između predsednika Turske i Irana u Islambadu je bio sporazum o Ankarinom učešću u razvoju bogatih polja nafte i gasa u Iranu.
15. avgusta 2017. godine su ruske, turske i iranske kompanije potpisale ugovor o zajedničkom razvoju iranskih polja nafte i gasa. Troškovi ovog ugovora se procenjuju na sedam milijardi dolara. Stvoren je konzorcijum za razvoj četiri nalazišta u Iranu, čija dnevna proizvodnja iznosi 100.000 barela. Stručnjaci procenjuju rezerve tih nalazišta na 10 milijardi barela nafte i 75 milijardi kubnih metara gasa.

Konzorcijum takođe namerava da počne razvijanje polja nafte i gase u drugim regionima Irana. Stručnjaci ističu da razvoj i ekstrakcija prirodnog gasa iz iranskih polja može opskrbiti Tursku sa prirodnim gasom za više od 150 godina, što dovodi u pitanje buduće isporuke ruskog gasa u Tursku. Desilo se i to da je Iran konkurent Gazpromu na turskom tržištu.

Povrh svega toga, Turska je odlučna da postane središte izvoza nafte i gasa iz oblasti Kaspijskog mora, Centralne Azije i Bliskog istoka na evropsko tržište. Zbog toga se Erdogan nada da će ubediti Iran da izgradi gasovod na njihovoj teritoriji koji će omogućiti Turkmenistanu, Uzbekistanu i Kazahstanu da izvoze njihov prirodni gas u Evropu preko Turske, zaobilazeći Rusiju.

Turski predsednik Redžep Erdogan igra kompleksnu geopolitičku igru.

Turskoj je potreban Iran da se suprotstavi pretnji od kurdskog separatizma, i drugo, da se postpeno okrene od Rusije ka Iranu u pogledu uzvoza prirodnog gasa. To je razlog zašto se Moskva, najverovatnije, neće složiti sa Erdoganovim planovima da postepeno ukloni Gazprom sa evropskog tržišta.

Kao što se tek sada vidi Erdogan je igrao skrivenu igru, vrlo verovatno sa Vašingtonom iza kulisa, kako bi slomili kičmu Rusiji. Ceo rat u Siriji se ustvari vodi oko trase gasovoda u Evropu čime bi Rusiji trajno bio presečen ulazak na evropsko tržište. Jasno je da bi tim Rusija bila potpuno slomljena i ekonomski i vojno.

Za verolomnost Erdogana niko nije sumnjao ali još nema potpuno jasnih signala iz kojih razloga Iran kreće protiv Rusije kada je potpuno jasno da će odmah posle slamanja Rusije Iran biti zbrisan sa lica Zemlje.

Webtribune.rs