Rusija je zabrinuta zbog napora NATO-a da promeni vojnopolitičku situaciju na evroatlantskom području, rekao je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i posebno upozorio na povećanje vojnog prisustva i infrastrukture koji se graniče sa Rusijom, uključujući stvaranje evropskog segmenta američke globalne protivraketne odbrane.
Međutim, poručio je Lavrov, Rusija je u stanju da odbrani svoj suverenitet i bezbednost pri bilo kakvom razvoju događaja sa Severnoatlantskom alijansom.
Viktor Murahovski, urednik časopisa „Arsenal otadžbine“, u razgovoru za Sputnjik podseća da je NATO formirao snage za brzo reagovanje koje broje oko 40.000 vojnika, a u sastavu tih snaga postoje jedinice za najbrže reagovanje sa oko 20.000 ljudi.
„Osim toga, Alijansa operativno priprema svu neophodnu infrastrukturu u Istočnoj Evropi — aerodrome, luke, železničke stanice, skladišta naoružanja i goriva. Za razmeštanje tih dvadeset hiljada vojnika nadomak ruskih granica potrebno je 48 sati, a za razmeštanje snaga za brzo reagovanje neophodno je 3-4 dana. Gledano globalno, kapacitet te infrastrukture je između 120 i 150 hiljada vojnika NATO-a u baltičkim zemljama i između 70 i 80 hiljada u Poljskoj“, navodi Murahovski.
On ističe da Rusija pažljivo prati situaciju, ali smatra da zapadni strateški pravac nije prioritet kada je reč o potencijalnim vojnim pretnjama.
„Zato nove vrste naoružanja pre svega dobijaju Crvena flota, jedinice na jugozapadnom i centralnoazijskom pravcu. Na jugozapadnom pravcu zbog agresivnog ponašanja režima u Kijevu i protivterorističke operacije u Siriji. Na centralnoazijskom pravcu zbog činjenice da je situacija u Avganistanu i dalje veoma napeta, bez obzira na višegodišnje prisustvo NATO-a i SAD“, objašnjava vojni ekspert.
Rusija je, prema njegovim rečima, formirala i nove jedinice u Zapadnom vojnom okrugu, ali tek nakon što je NATO počeo da povećava prisustvo u Istočnoj Evropi.
„Tu pre svega mislim na Prvu gardijsku tenkovsku armiju i motorizovanu diviziju u Smoljenskoj oblasti. Skoro sve ruske raketne brigade opremljene su najnovijim sistemima ’Iskander M‘. Izuzetak je brigada u sastavu 11. Korpusa kopnene vojske, koja se nalazi ’na prvoj liniji‘, u Kalinjingradu.“
Ona i dalje koristi sovjetski raketni sistem „Tačka U“, precizira Murahovski. Rusija ne formira ofanzivne grupe na zapadnom strateškom pravcu, dok NATO ne samo da priprema neophodnu infrastrukturu, već i jača vazdušne patrole iznad Estonije i Litvanije. Murahovski u tom kontekstu upozorava da je avionima NATO-a potrebno svega 15 minuta da stignu do Sankt Peterburga.
„Rusija preduzima odbrambene mere, jača PVO i ako dođe do agresije iz zapadnog pravca, ruske snage će napasti objekte infrastrukture i jedinice NATO-a“, upozorava ruski vojni ekspert.
Inače, u sklopu jačanja borbene gotovosti na poligonima u Belorusiji i Rusiji od 14. do 20 septembra biće održane rusko-beloruske strateške komandno-štabne vežbe „Zapad 2017“ na kojima će učestvovati oko 12.700 vojnika. Kako je najavljeno, planirano je učešće 7.200 vojnika Oružanih snaga Belorusije, 5.500 pripadnika Oružanih snaga Rusije (od toga na teritoriji Belorusije oko 3.000), 370 jedinica oklopno-mehanizovane tehnike, 150 jedinica artiljerije i višecevnih raketnih bacača i više od 40 aviona i helikoptera.
(Sputnik)