Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Populista, pragmatik, autoritarac, lukavi taktičar! Zapadni analitičari se godinama trude da otkriju prave motive Vladimira Putina, ali njegove izjave najbolje pokazuju koja uverenja stoje iza odluka Kremlja
O ovih 11 poruke, međutim, SAD i njihove poslušnike ostavile su bez teksta!
O Americi
„Sjedinjene Države su velika sila. Verovatno jedina supersila na svetu u ovom trenutku. Mi to prihvatamo i spremni smo da sarađujemo sa njima. Ono što nam treba jeste da se ne mešaju u naša pitanja, da nam ne govore kako da živimo, kao i da Evropu ne sprečavaju da sa nama gradi odnose“
Međunarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu, jun 2016. godine.
O optužbama o ruskommešanju
„Postoji stalna američka propaganda, kao i direktno finansiranje američkih nevladinih organizacija… Zar to nije mešanje, koje traje već godinama? Uzmite globus, zavrtite ga i stavite prst na bilo koje mesto – garantujem vam da će tamo biti neki američki interesi i američko mešanje“.
„Šta Amerikanci žele? Da svi samo pognu glave pred njima? Mi imamo svoje mišljenje i otvoreno ga izražavamo. To nije neki oblik prikrivene sabotaže“.
Na liniji sa Vladimirom Putinom, jun 2017. godine.
O Evropi
„Da li evropske države imaju interes u tome da prosto sprovode interese Vašingtona u spoljnoj, pa čak i unutrašnjoj politici? Nisam siguran. Da li je to svrha ozbiljne politike i da li je to uloga koju žele da imaju države koje sebe smatraju velikim silama“.
Investicioni forum „Russia Calling“, oktobar 2016. godine.
O KatalonijiiKosovu
„Evropska unija je u jednom trenutku pozdravila rušenje čitavog niza država u Evropi, ne krijući sreću. Zašto su morali tako nesmotreno -samo zbog kratkoročnih i interesa i da bi zadovoljili ‘Velikog brata’ u Vašingtonu – da bezuslovno priznaju nezavisnost Kosova? Time su isprovocirali sličan proces na kontinentu, a i šire“.
Debatni klub „Valdaj“, oktobar 2017. godine.
O NATO
„Nema više Sovjetskog saveza, nema Istočnog bloka. Čini mi se da je NATO-u potreban spoljni neprijatelj da bi opravdao svoje postojanje, pa je u toku stalna potraga za nekim takvim, kao i provokacije da bi se stvorili protivnici tamo gde ih nema“.
„NATO je danas instrument američke spoljne politike. Tamo nema partnera, samo vazala“.
Intervju Oliveru Stounu, jun 2017. godine.
O Bliskomistoku
„Postojao je pokušaj da se prekomponuje regija, da mu se nametne spoljni model, bilo kroz promenu režima, ili golom primenom sile. Umesto da se bori protiv ekstremizma, umesto da imitira takvu borbu, neki kao da žele da haos postane stalno stanje stvari“.
Debatni klub „Valdaj“, oktobar 2017. godine.
O Severnoj Koreji
„Naravno da osuđujemo nuklearne testove Severne Koreje i pridržavamo se svih rezolucija Saveta bezbednosti UN bez izuzetka. Ali da bi taj problem bio rešen neophodan je dijalog, ne tako što će Severna Koreja biti saterana u ćošak vojnim pretnjama i ne tako što bi se posezalo za javnim razmenama uvreda. Voleli režim u Pjongjangu ili ga mrzeli, morate da prihvatite činjenicu da je Severna Koreja suverena država“.
Debatni klub „Valdaj“, oktobar 2017. godine.
O svrgavanjuViktora Janukoviča uUkrajini
„U Ukrajini se desila oružana i neustavna smena vlasti – državni udar. Oko toga nema rasprave.
Pitanje glasi: Zašto je to moralo tako da se uradi? Viktor Janukovič je već predao vlast i nije imao šanse da bude ponovo izabran. Zašto je onda zemlja gurnuta u haos? Kao demonstracija moći? To je bila glupa odluka koja je imala kontraefekat. Verujem da su upravo ti potezi destabilizovali situaciju na istoku zemlje“.
Konferencija za novinare u Novom Ogarevu, mart 2014. godine.
O vlastiuKijevu
„Interesi ruskog i ukrajinskog naroda su isti. Ono što nije isto su ciljevi ukrajinske vlasti i elite. Njima je preostao samo jedan resurs za međunarodni izvoz – rusofobija. Kao i politika podele između dve zemlje. Neki na Zapadu veruju da ove dve zemlje nikad ne bi trebalo da budu saveznici, a Ukrajina je bila uspešan izvoznik te ideje“.
Samit G20 u Hamburgu, jun 2017. godine.
O ruskompolitičkomsistemu
„Nasleđe monarhije je preneto sa Ruske carevine na Sovjetski savez, iako je tabla na toj zgradi promenjena. Tek početkom devedesetih godina prošlog veka postavljeni su temelji nove faze razvoja Rusije. Naravno, ne možete da očekujete da dobijemo isti model vlasti, iste strukture kakve postoje u SAD, Nemačkoj, Francuskoj. Društvo, kao i svaki živi organizam, mora da se razvija po fazama, organski. To je normalan razvojni proces“.
Intervju Oliveru Stounu, jun 2017. godine.
O uloziRusije usvetu
„Rusija je zemlja hiljadugodišnje istorije i gotovo uvek je imala privilegiju da vodi suverenu spoljnu politiku. Tu tradiciju nećemo izdati ni danas. Istovremeno, veoma smo svesni koliko se svet promenio i imamo realistično razumevanje svojih prilika i potencijala. Želimo da sarađujemo sa odgovornim i nezavisnim partnerima sa kojima možemo zajedno da gradimo pošten i demokratski svetski poredak koji bi osigurao bezbednost i napredak ne samo za odabrane, već za sve“.
Govor u Minhenu, februar 2007. godine.
