Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Američki kongresmeni predložili su paket sankcija protiv Rusije u znak solidarnosti sa Velikom Britanijom povodom incidenta sa trovanjem bivšeg ruskog obaveštajca Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije, koji bi mogao da izazove novu devalvaciju rublje, nalik na onu koja se dogodila 2014. godine.
Novi paket sankcija predložili su kongresmeni Hoakin Kastro iz Demokratske stranke i Majk Tarner iz Republikanske, a odgovarajući dokument zove se „Akt o solidarnosti sa Velikom Britanijom u vezi sa ruskim zločinom“, kojim se zabranjuje svim građanima Amerike da vrše bilo kakve finansijske operacije koje su povezane sa ruskim državnim dugom.
Pored ruskih hartija od vrednosti, na meti su i obligacije sedam najkrupnijih ruskih državnih banaka — Zberbanke, VTB banke, Gasprombanke, Banke Moskve, Roseljhozbanke, Prosvjazbanke i Vnješekonombanke, tačnije, njihove obligacije koje budu puštene u promet pola godine od stupanja zakona na snagu.
Iako je reč samo o predlogu zakona, posledice su se već osetile na ruskom tržištu — vrednost rublje je pala za oko 15 odsto, uprkos tome što je cena nafte u porastu. Bilo kako bilo, iz Moskve je reakcija bila suzdržana, a iz Ministarstva finansija kažu da neće preduzimati nikakve mere, sve dok se radi o stavu pojedinaca, a ne o zvaničnom stavu države.
Međutim, da bi zakon uopšte stupio na snagu, potrebno je da ga usvoje i Gornji i Donji dom američkog Parlamenta, te da ga potpiše i predsednik Donald Tramp lično. Samim tim, kako ocenjuju stručnjaci, još je nejasno kakve su perspektive da tako nešto uopšte i prođe. U svakom slučaju, prema rečima rukovodioca Centra za spoljnu politiku Ruske akademije nauka Borisa Šmeljeva, ove mere bi se bespogovorno odrazile na finansijsko tržište u Rusiji i nanele bi bolan udarac na rublju.
Kako objašnjava, to su očekivane posledice ovako oštrih mera koje bi se osetile u bilo kojoj zemlji sveta, pogotovu ako je poznato da finansijski sektor najosetljivije reaguje na sva geostrateška dešavanja u svetu. Potrebno je imati u vidu i da će slabljenje rublje, kako ocenjuje, uticati na porast stope inflacije, pad životnog standarda, a stvoriće se i veliki broj problema, najpre za obično stanovništvo Rusije.
„Kao da je sve ovo direktan odgovor na reči ruskog predsednika da će se boriti za rast životnog standarda običnih građana“, naglašava on.
Budući da novi paket američkih sankcija preti američkim firmama i fizičkim licima zabranom ulaganja u ruske hartije od vrednosti, čime Amerika jasno stavlja do znanja da želi da slomi rusku ekonomiju, Moskva bi trebalo ozbiljno da shvati te mere i da promeni svoju ekonomsku strategiju, smatra šef Centra ekonomskih studija na Institutu globalizacije i socijalnih kretanja Vasilij Kotlašov.
Neke od tih mera bile bi, kako tvrdi, da se postepeno istisne „Boing“ sa ruskog tržišta i razvije sopstvena proizvodnja vazduhoplovne flote, zatim i da se izbaci Majkrosoft iz svih državnih institucija, pogotovu ako se u obzir uzme da korišćenje američkog operativnog sistema omogućuje Americi da špijunira ruske državne organe.
Takođe, dodaje Kotlašov, na kontraudaru bi trebalo da se nađe i američka intelektualna svojina, odnosno, da Rusija prestane na svojoj teritoriji da registruje američke patente, kako bi se u budućnosti što više oslanjala isključivo na svoje proizvode.
„Ruska strana može da učini mnogo toga, tim pre što u svetu uživa reputaciju države koja je zaista sposobna na tako nešto. Rezultat ruskih koraka mogao bi dovesti do domino efekta, do pokretanja lavine koja bi možda u krajnjoj liniji mogla dovesti i do toga da veliki igrači prestanu da vrše uzajamne obračune u dolarima, i da pređu na neku treću valutu koja bi bila formirana na principu blokčejna“, ocenjuje.
Tu valutu bi, prema njegovim rečima, mogle emitovati centralne banke, a kao čvrsta i stabilna, mogla bi lako da zameni dolar. Ovo pitanje će, konstatuje, vrlo brzo doći na red, jer vidimo da se trgovinski rat između Kine i SAD zahuktava. „Tada će biti moguće i izvršiti rekonstrukciju svetskih tržišta i stvoriti multipolarni svet, što bi ujedno bio i kraj američke hegemonije“, ističe.
Kotlašov dodaje i da, na sreću po Rusiju, postoje velike ekonomske nesuglasice između SAD i Evrope, pre svega sa Nemačkom, budući da je Berlin praktično blokirao usvajanje ugovora o Transatlantskom partnerstvu i dozvolio izgradnju gasovoda „Severni tok 2“, jer ne želi da kupuje skupi američki gas. Rusija bi tu situaciju, ocenjuje on, trebalo pametno da iskoristi i da pronađe način da zada kontraudarac američkoj ekonomiji, finansijskom sistemu i tamošnjim kompanijama.
(Sputnik)
