Da li je u pripremi novi zakon koji će omogućiti da se u Srbiji dozvoli promet i uvoz GMO proizvoda? Protesti protiv širenja „Monsanta“ 19. maja širom države.
Profesor Miladin Ševarlić, narodni poslanik Dveri, predložio je Narodnoj skupštini deklaraciju o GMO, koja predviđa da se pre izmene ili usvajanja novog Zakona o GMO, građani o ovom pitanju izjasne na referendumu.
Predlog deklaracije već je dobio negativno mišljenje Vlade Srbije, a profesor Ševarlić upozorava da je dobio informacije da je u pripremi novi zakon kojim će se liberalizovati tržište za uvoz i promet GMO i proizvoda od GMO, i to po hitnom postupku i bez javne rasprave.
„Vlada je dala negativno mišljenje iako je u 136 opština, više od 6.000 odbornika već jednoglasno usvojila Deklaraciju o GMO, kojom se zabranjuje uvoz, prerada, promet i uzgoj GMO i proizvoda od GMO“, ističe Ševarlić.
Inače, prema Zakonu o GMO, koji je trenutno na snazi, Srbija ne dozvoljava uvoz, preradu i promet GMO i proizvoda od GMO, izuzev u slučajevima za medicinske potrebe i u strogo kontrolisanim naučnim eksperimentima.
Zakon međutim ne predviđa obavezu isticanja zemlje porekla na deklaracijama robe koja se prodaje na kilogram, pa u praksi potrošači nisu upoznati odakle zapravo potiču proizvodi koje kupuju i da li sadrže genetski modifikovane organizme.
„Da li bi u hipermarketima u Srbiji, koje uglavnom drže strane kompanije, potrošači kupovali meso ili uvozne sireve ako bi pisalo da su ti proizvodi iz zemalja u kojima je dozvoljeno korišćenje genetički modifikovanih sirovina u ishrani stoke. Da li bi kupovali proizvode poreklom iz Brazila, Argentine, Kanade, Amerike, ili iz jednog broja zemalja EU u kojima je dozvoljeno korišćenje GMO. Ili bi u tom slučaju kupovali isključivo naše meso“, pita se Ševarlić i navodi da je u Japanu cena evropskog mesa čak deset puta niža od japanskog baš zbog činjenice da ne sadrži GMO.
On naglašava da Srbija ne treba da dozvoli promet i uzgoj GMO i zato što smo mala zemlja koja nikada ne može biti konkurentna na tržištu genetički modifikovanih organizama.
„Srbija bi trebalo da otkupljuje licence za GMO i da svake godine plaća apanažu za tri i po miliona hektara obradivog zemljišta koje se zasejava svake godine različitim kulturama. I najvažnije, GMO treba da ostane zabranjen zbog ogromnog rizika po zdravlje stanovništva koje je već ugroženo zbog posledica NATO bombardovanja“, kaže Ševarlić.
Umesto toga, Srbija bi mogla da se pozicionira kao vodeća zemlja u Evropi koja bi izvozila hranu i sirovine bez GMO jer je drugi izvoznik soje u Evropi koja nije genetski modifikovana i jedina država u Evropi koja može sa svojom proizvodnjom da zadovolji kompletne potrebe sopstvenog stočarstva i prehrambene industrije. Istovremeno, Srbija je i deseti izvoznik kukuruza koji nije GMO u svetu.
„Umesto da čistu soju i kukuruz preradimo u stočnu hranu i uposlimo naše farme i da gajimo stoku na bazi sirovina koje nisu genetički modifikovane i da onda plasiramo prerađevine koje su ekonomski daleko vrednije u izvoz sa robnom markom bez GMO i da budemo tržišno prepoznatljivi, naš uvoznički lobi pokušava da progura izmene zakona i legalizuje proizvodnju i promet GMO“, napominje Ševarlić.
Protesti protiv „Monsanta“, vodećeg proizvođača GMO, održavaju se širom sveta svake treće subote u maju.
Ove godine i Srbija će marširati protiv „Monsanta“, pa će 19. maja u 11 časova u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu, Paraćin i Prijepolju, biti održani skupovi za Srbiju bez GMO.
(Sputnik)