Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Dok se čeka odgovor Skupštine i Vlade o izmenama zakona koje će omogućiti da se ubicama dece dosudi doživotna robija, o iskustvima Velike Britanije po tom pitanju u Subotici je govorila tužiteljka Korin Vilson.
Vilsonova je bila govornik na velikoj međunarodnoj konferenciji „Bezbednost i odgovornost“ Fondacije „Tijana Jurić“, održanoj u utorak u Subotici, koja se delom bavila i problemom doživotne robije.
Na izmenama zakona, kao što je poznato, Fondacija radi zajedno sa redakcijom „Blica“: peticija (koju je potpisalo oko 160.000 ljudi) predata je Narodnoj skupštini proleća ove godine.
Intervju sa tužiteljkom Vilson objavljen je na sajtu Fondacije, a „Blic“ donosi najbitnije delove njenog obraćanja.
Tužiteljka je objasnila srpskoj javnosti na koji način se kazna za posebno gnusne zločine (uključujući i ubistva dece) transformisala od smrtne presude do doživotne robije.
– Smrtna kazna za krivično delo ubistvo ukinuta je 1965. godine i zamenjena je obaveznom kaznom doživotnog zatvora. Druga ozbiljna krivična dela poput silovanja za posledicu imaju izricanje diskrecione doživotne kazne zatvora, bilo zbog toga što samo zakonodavstvo nameće takvu kaznu ili zato što su u suprotnosti s običajnim pravom – rekla je, između ostalog, Vilsonova.
Prema njenim rečima, u Engleskoj i Velsu doživotna kazna važi do same smrti osuđenog, iako u većini slučajeva zatvorenik ima pravo na uslovni otpust (zvanično rečeno – rano puštanje na slobodu) nakon određenog perioda koji odredi sudija.
– Ovaj period je poznat kao minimalni rok (ranije usvojen kao „tarifa“). Ako se odredi fiksni minimalni rok, Odbor za uslovni postupak ima ovlašćenje da odredi oslobađanje prestupnika tek nakon isteka minimalnog roka. Odbor za razmatranje je taj koji uzima u obzir rizik za javnost. Doživotna kazna se odnosi samo na prestupnike starije od 21 godine života.
Prestupnici starosti od 18 do 20 godina osuđeni su na doživotni pritvor. Mlađi od 18 godina osuđuju se na pritvor na zahtev Njenog veličanstva za ubistvo ili na doživotni pritvor za druge vrste zločina koji za sobom povlače doživotnu kaznu zatvora koja se primenjuje na odrasle – objašnjava tužiteljka.
Međutim, naglašava, ljudi ispod 21 godine starosti ne mogu biti osuđeni na doživotnu kaznu zatvora, tako da moraju da se uzmu u razmatranje za uslovni otpust.
– U pojedinim, izuzetno teškim slučajevima sudija može da izrekne „kaznu za ceo život“, i u tim situacijama Odbor nema ovlašćenje za puštanje na slobodu – zaključila je ona.
Inače, konferencija o bezbednosti dece u Subotici privukla je veliku pažnju i stručne i laičke javnosti. Između ostalih, u Subotici su govorili i potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović i predstavnici nevladinog sektora.
Zločin koji je promenio Britaniju
Prema rečima tužiteljke Korin Vilson, kazna doživotnog zatvora prvi put je uvedena na inicijativu ministra unutrašnjih poslova 1983. godine.
– To se desilo nakon nekoliko izuzetno ozbiljnih slučajeva kao što su „Murs ubistva“, silovatelja iz Jorkšira i serijskog ubice Denisa Nilsena. Tada se došlo do zaključka da bi trebalo uvesti duže kazne zatvora – rekla je Vilsonova na konferenciji u Subotici. Pomenuti Nilsen je, inače, bio škotski serijski ubica i nekrofil koji je ubio najmanje 12 mladića (mahom tinejdžera) u periodu od pet godina u Londonu.
