Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Narodno je verovanje da je u bogojavljenskoj noći nebo posebno darežljivo i da će želja svakome biti ostvarena.
Danas je Krstovdan, dan kada posti svako ko je kršten. Nekada je podrazumevao veliki broj rituala i običaja, ali je danas većina njih pomerena na Bogojavljenje. To je i dan kada su mnogi ljudi u godinama po Isusovom uzdizanju na nebo bivali kršteni, te mu otuda i naziv.
Bogojavljenjska noć
Večeras u ponoć, narod veruje da je nebo darežljivo prema budnima. Ko ne zaspi na prelazu iz jednog dana u drugi možda se baš njemu nebo otvori. Zato je tradicija da se u Bogojavljenjskoj noći zaželi želja “jer će se i ostvariti”.
Na Bogojavljenje sveštenik u crkvi deli bogojavljensku vodicu. Ona se čuva tokom cele godine, do sledeće, a veruje se da je lekovita. Njom se ljudi umivaju za zdrav vid i piju je ako su bolesni, kupaju se novorođenčad.
Na Bogojavljenje je Jovan Krstitelj krstio tridesetogodišnjeg Isusa Hrista, triput ga potopivši u vodu reke Jordana. Ovim krštenjem je Isus označio početak svoje misije i propovedi. Po svršetku obreda, sa neba je sleteo golub i spustio se na glavu Isusovu, a začuo se i glas Svevišnjeg koji je rekao:
“Ovo je moj sin ljubljeni, koji je po mojoj volji”, čime su se po prvi put otkrile Sveta Trojica: Otac (Bog), Sin (Isus) i Sveti duh (u liku goluba). Pošto se Bog obratio i otkrio da je Isus njegov sin, Srbi su razvili tradicionalni bogojavljenski pozdrav – „Bog se javi“ odnosno „Hristos se javi“ a odgovara se „Vaistinu se javi“.
Običaji za Bogojavljenje
Naša narodna tradicija ima nekoliko posebnih običaja za bogojavljenjski dan. Na primer, u pojedinim krajevima Srbije običaj je da se na dan Hristovog krštenja operu stvari i očisti kuća jer su prošli nekršteni, tj. nečisti dani koji traju od Božića.
Drugi lep, ali skoro nestali običaj jesu koledari. To su bili mladi ljudi i sveže oženjeni mladići koji su od Božića obilazili svoja sela pod maskama, pevajući koledarske pesme, zazivajući sve najbolje porodicama pored čijih su kuća prolazili. Zauzvrat, domaćini su ih darovali u hrani.
Konačno, najpoznatija posebnost Bogojavljenja jeste plivanje za Časni krst koje se organizuje širom Srbije i svih pravoslavnih naroda. Iako je napolju obično veoma hladno, skupina hrabrih i smelih, uglavnom muškaraca, pliva za krst. Ovaj obred je drevniji od hrišćanstva. U pitanju je drevni običaj Starih Slovena koji su dve nedelje posle Malog Sunca, tj. Svarožića (danas Božića) odnosili svoje idole iz domova i hramova na reku i kupali ih, što se očuvalo nakon pokrštavanja u obličju plivanja za krst i pranja ikona za Jovanjdan.
Veruje se da u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, na tren se otvara nebo, da se krste (ukrštaju) vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti i da sva voda postaje sveta.
Ako u Bogojavljenskoj noći u ponoć otvorite prozor i pogledate u nebo, verovatno ćete primetiti da i neko od vaših komšija radi isto. Ovo ne treba da vas čudi… reč je o prastarom pravoslavnom običaju!
Takođe, Bogojavljenje karakteriše i veliki broj drugih verovanja preteklih iz davnina. Veruje se da će neudate devojke, ukoliko stave ogledalce pod jastuk 18. januara uveče sanjati muškarca za koga će se udati. U pojedinim krajevima mlade devojke mese po četiri loptice od testa. U tri stave papirić sa imenima svojih simpatija, a jedan ostave prazan. Zatim se te loptice ubace u ključalu vodu i koja prva izbije na površinu, ona nosi papirić sa imenom ljubavi te devojke.
Ukoliko je isplivala prazna loptica, znači da devojka još nije upoznala svog suđenog. Verovalo se i da vreme na Bogojavljenje predskazuje kakvo će vreme biti cele godine. Ako sutra bude jak mraz ili pada sneg, godina će biti rodna. Ako pak, bude vedro, biće sušna godina. Ukoliko 19. januar bude kišovit, cele godine će biti dosta padavina i poplava.
