Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Američki predsednik Donald Tramp mogao bi tokom ove godine da poseti našu zemlju, a njemu bi, kao što je to bio slučaj tokom nedavne posete predsednika Rusije Vladimira Putina, Srbija priredila grandiozni doček.
Poziv šefu Bele kuće da poseti Srbiju nekoliko puta dosad uputili su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i šef diplomatije Ivica Dačić, a prema nagoveštajima iz Vašingtona, do realizacije će najverovatnije doći tokom 2019.
– Tramp je uveren da je rešenje kosovskog problema vrlo blizu, te je stoga nedavno uputio pismo predsedniku Vučiću i Hašimu Tačiju, u kojem je pisao o tome. Ukoliko bi došlo do sporazuma, kao što Tramp i Zapad očekuju da je to moguće u ovoj godini, to bi bio povod da američki predsednik dođe i bude gost Beograda – navodi izvor Srpskog telegrafa i dodaje da bi dogovor Beograda i Prištine išao naruku i šefu Bele kuće s obzirom na to da Amerika ulazi u izborni ciklus, te bi rešavanje višedecenijskog problema bio još jedan plus Trampu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je dan nakon Putinove posete Beogradu rekao da je moguće da još jedan poznati svetski lider dođe u Srbiju. Iako nije otkrio o kome je reč, Vučić je naveo da to nisu kineski i francuski predsednici.
– Sa kineskim predsednikom Si Đinpingom imaćemo svakako ponovni susret u aprilu, a verujem da će doći u Srbiju u drugoj polovini godine. Veruje da će predsednik Francuske Emanuel Makron doći u Srbiju pre toga. Može biti iznenađenja da još neki od velikih predsednika poseti Srbiju – naglasio je Vučić.
Vučić je još letos uputio poziv Trampu, te da je već tada američka ambasada u Beogradu naručila istraživanja javnog mnjenja o tome da li bi i koliko njegov dolazak podigao rejting SAD u našoj državi, pa su ih rezultati tih analiza ohrabrili da u skorije vreme napravi takav potez.
– Oni su se veoma ozbiljno i studiozno bavili ovim pitanjem. S jedne strane, državni sekretar Majk Pompeo i savetnik za nacionalnu bezbednost DŽon Bolton, kao najbliži Trampovi saradnici, obaveštavaju ga da u Srbiji ni po koju cenu Vladimir Putin ne sme da preuzme primat, dok ga s druge strane, na bazi naručenih istraživanja, informišu da je sve omiljeniji kod Srba i da će ga oni u Beogradu dočekati jednako kao i Putina – ističe upućen sagovornik.
Upravo ova dvojica visokih funkcionera američke administracije, pripremiće teren za Trampov dolazak.
– Očekujemo da će i Pompeo i Bolton pre zvanične posete američkog predsednika doći u Beograd i sresti se sa državnim vrhom Srbije. Pompeov dolazak mogao bi da se očekuje vrlo brzo posle njegovog sastanka sa Dačićem u Vašingtonu, koji će se desiti početkom februara, kada je planirana konferencija svetskih ministara spoljnih poslova oko borbe protiv ID – dodaje izvor.
Izvršni direktor Centra za međunarodnu javnu politiku Mišel Zubenica kaže da bi Srbi u slučaju dolaska Trampa pokazali izuzetnu gostoprimljivost.
Ne bi me iznenadilo da doček za Trampa bude upriličen kao i Putinu jer, ukoliko bi zaista došao, sigurno bi susret sa Srbima pamtio samo po dobrom. Mi smo znali i svoje neprijatelje da dočekujemo srdačno, a kako ne bismo jednog takvog državnika, čiji rejting u Srbiji stalno raste, a sada smo svesni činjenice da se njegova politička platforma protivi ugnjetavanju interesa malih država i naroda – navodi Zubenica.
Da su sve žešći diplomatski pritisci na Trampa da konačno dođe u Beograd i svoju spoljnu politiku na Balkanu sve više okrene Srbiji, potvrđuje i najnoviji tekst u uglednom američkom časopisu National interest, čiji autor upozorava Vašington da u delatnostima van SAD nikako ne sme da zanemaruje Srbiju kao strateški najvažniju državu na Balkanu.
U tekstu “Zašto je Amerika slepa za blistavu budućnost Srbije” posebno ističe da Rusija i Kina rade upravo suprotno, te da ove dve države, za razliku od Amerike, “umeju da tumače mapu”.
Poslednji američki predsednik koji je posetio tadašnju Jugoslaviju bio je DŽimi Karter.
To se dogodilo u septembru 1980, svega četiri meseca posle smrti tadašnjeg predsednika Josipa Broza Tita, a prethodno je Tito ugostio čak dva američka predsednika Ričarda Niksona i DŽeralda Forda.
(Srpski Telegraf)
