Svi znakovi pokazuju da će doći do eskalacije trgovinskog rata između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, dve najveće svetske ekonomije.
Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da neće popustiti pod stranim pritiskom, nakon što je predsednik SAD Donald Tramp povećao tarife sa 10 na 25 odsto na kinesku robu vrednu 200 milijardi dolara, kao odgovor na kinesko povlačenje iz trgovinskih obećanja. Ministarstvo finansija Kine je objavilo da će ova zemlja uvesti tarife na američku robu vrednu 60 milijardi dolara. Kina će uvesti tarife na ukupno 4.140 američkih proizvoda, počevši od 1. juna.
Iako dve strane pregovaraju, situacija trenutno izgleda kao da će sveopšti trgovinski rat izbiti svakog trenutka, piše CNBC. A najgori mogući scenario u tom slučaju je borba u kojoj bi indeks S&P 500 spao za 10 odsto. Najteže bi, smatraju stručnjaci, bile pogođene kompanije poput “Boinga”, “Epla” i “Katerpilara”, čije su akcije ove nedelje već opale za pet odsto. Onda bi došlo do posledica u metalnom, rudarskom i automobilskom sektoru.
– Zavežite pojaseve i ne zadržavajte dah. Poslednja eskalacija trgovinskog rata je bila potpuno neočekivana, uprkos snazi ekonomije i tržišta – upozorili su stratezi Banke Amerike.
PAD NA BERZAMA
Nakon Trampovog “tvita” od prošle nedelje, u kojem je zapretio povećanjem carina na kinesku robu, indeks Dau Džons je opao ove nedelje za oko 450 poena, a S&P 500 za 1,9 odsto. Ovakav potez mogao bi naići na kineski udar na američke automobile. Peking bi takođe mogao da odluči da kupi više soje od Brazila umesto od SAD, što bi dodatno pritisnulo farmere širom zemlje.
Eskalacija trgovinskog rata imala bi značajne posledice i po evropska i azijska tržišta, gde bi indeks Stoxx 600, koji prati kompanije sa velikom, srednjom i malom kapitalizacijom u 17 evropskih zemalja, mogao bi opasti za sedam odsto ukoliko dođe do pogoršanja situacije. Ovaj indeks je već pao za 3,3 odsto.
PAD EKONOMIJE
Naduvani trgovinski rat skinuo bi 45 bazna poena sa globalnog ekonomskog rasta, pri čemu bi kineski BDP bio pogođen sa 1,2-1,5 odsto. Majkl Zezas, šef “Morgana Stenlija” za strategiju javne politike SAD, očekuje da će se rast kineskog BDP-a oporaviti na 6,5 odsto u drugom i trećem kvartalu, ali da bi američke tarife mogle srezati tu procenu za 0,3 procentnih poena. Još ako Kina odgovori dizanjem tarifa na američku robu vrednu 60 milijardi dolara na 15 sa trenutnih sedam odsto, to bi smanjilo američki BDP za 0,1 procentni poen.
KIŠNA NEDELJA
Mnogi insajderi u Volstritu su pretpostavili da će relativno mirni američko-kineski trgovinski odnosi početkom godine uskoro dovesti do trajnog rešenja, međutim Trampovi komentari da se napredak na polju trgovine odvija “previše sporo” iznenadili su mnoge stratege, uključujući Krisa Kugera iz UBS u Vašingtonu.
Američki predstavnik za trgovinu Robert Lajtizer rekao je prošle nedelje da će planirano povećanje tarifa stupiti na snagu u petak u ponoć, a da će u SAD sa delegacijom iz Pekinga doći i kineski potpredsednik Liu He.
– To je bio Tramp u akciji jedne kišne nedelje u Vašingtonu kad nije imao ništa u rasporedu. Da parafraziram Lenjina: postoje decenije kad se ništa ne dešava i postoje nedelje kad se decenije dešavaju… a onda je tu i jedna jedina nedelja u Trampovom predsedništvu. Kakvo vreme za život – rekao je Lajtizer.