NEŠTO SE KRUPNO SPREMA: POSLANIK SNS-a OTKRIO ŠTA NAS ČEKA I ŠTA ĆE VUČIC UČINITI..

Da se nešto krupno iza brda valja jasno nam pokazuju i promene diplomatskog osoblja u ambasadama SAD, Rusije, Kine i Britanije u Beogradu.

Svakako da je više nego očigledno da putem latentnih podizanja tenzija na Balkanu velike sile odmeravaju svoje mišiće preko kičme balkanskih naroda. Ipak, sasvim je jasno da bi, po zamisli zapadnih zemalja, kičma trebalo najviše da bude polomljena Srbiji, dok će ostali dobiti dovoljno saniteta da se oporave i da ponizno služe onima koji su im kičmu lomili.

Što se tiče Srba i Srbije, bar po zamisli zapadnih sila, pored lomljenja kičme neophodno je da nam se polomi i vrat, kao i da ostanemo u invalidskim  kolicima do kraja života. Da uprostim, Srbiju je potrebno totalno osakatiti, ali bez namere da bude pokojna, već da ostane živa bez mogućnosti da se ikada podigne i brani.

Zato je veoma važno dobro proceniti kako da se postavimo, odnosno na koji način sa nekom od velikih sila da razgovaramo sa ciljem da nikog ne isprovociramo, ali da stavimo do znanja da nećemo dozvoliti da nam kičma bude polomljena. Bez velikih sila na Balkanu se ništa ne može rešiti. Naprotiv, ako sa njima nemate komunikaciju zaista vam se može dogoditi da završite u invalidskim kolicima.

KFOR I „BORBA PROTIV KRIMINALA“

Konstantni upadi šiptarskih terorista preobučenih u uniforme tzv. specijalnih policijskih snaga ROSU događaju se već duži vremenski period, a da za tako nešto ne postoji ni promil osude od strane onih koji su ključni faktori unutar snaga KFOR-a.

Naprotiv, bez obzira na činjenicu da se svaki put upotrebljava i više nego prekomerna upotreba sile za akcije koje se u Prištini podvode pod „borba protiv organizovanog kriminala i šverca“, KFOR takvu prekomernu upotrebu sile nikada ne osuđuje, već kroz saopštenja jasno stavlja do znanja da ide niz dlaku teroristima u Prištini dajući im vetar u leđa kroz opravdanja da se radi o borbi protiv kriminala.

Uostalom, nije li britanski „Forin ofis“ nedavno pozvao svoje građane da ne idu na sever Kosova i Metohije upravo iz razloga što na tom prostoru navodno vlada i caruje kriminal. Time je zapravo dat alibi Haradinaju da nastavi sa progonom Srba kroz priču da se bori protiv kriminala.

Za nesreću, očito je logistika angažovana i u Beogradu, jer jedan deo opozicionih političara upravo radi na tome da svakodnevno pravda Haradinaja u toj „borbi“ nazivajući Srbe sa severa kriminalcima.

Iz ovoga je sasvim jasno da se zapadne sile samo deklarativno mogu nazivati našim partnerima po pitanju Kosova i Metohije, a da se suštinski njihov odnos prema nama svodi na vršenje jakog pritiska (posebno iznutra), u koji oni nisu formalno uključeni, ali ga obilato finansiraju sa krajnjim ciljem da nateraju srpsko rukovodstvo na konačno priznanje nezavisnosti Kosova.

Otuda Šiptarima tolika drskost da svakog ko im se u svetu makar malo suprotstavi mogu da ignorišu i da mu čak retorički zalepe šamarčinu, jer su duboko svesni da dve najmoćnije zapadne države, SAD i Velika Britanija, pružaju apsolutnu podršku njihovim nedelima.

Gotovo apsurdno deluje priča tzv. zapadnih partnera kako oni ne mogu da privole Haradinaja da ukine fašističke takse na uvoz srpske robe. Suštinski, time se Zapad nama smeje u lice, a za javnost sebe pravda u pilatovskom smislu tako što kažu kako su sve pokušali, ali da, eto, moćnog Haradinaja ne mogu da nateraju da bude normalan.

S tim u vezi, Srbija mora da bude svesna da šta god Šiptari urade, čak i da ubijaju srpsko stanovništvo, da krenu sa paljenjem sela, oni nikada neće dobiti nikakvu sankciju, jer će se uz vrlo blagu osudu takvog čina za njih uvek pronaći opravdanje kako je uzrok takvog ponašanja Srbija koja ne želi da prizna nezavisnost, te da svega toga ne bi bilo da je Srbija učinila taj „mali korak“ vezan za prihvatanje realnosti.

Otuda, nikako ne bismo smeli da se zanosimo da će pritisci, koji su i sada već nepodnošljivi, biti još gori, te da ukoliko ostanemo čvrsti i dosledni da ne želimo da priznamo nezavisnost Kosova najmoćnije zapadne zemlje neće dati mig za otpočinjanje konflikta.

Sve dok se Srbija skroz ne slomi, ona neće imati pravo na jačanje ekonomije, na razvoj, niti na bilo kakvu pomisao na normalni život. Svakako, bez obzira na ovaj izazov, Vučić to nikako ne bi smeo da prihvati, i na svima nama je da mu pružimo podršku u odbrani koliko god da nam prete katastrofalne posledice.

OJAČATI SARADNjU SA RUSIJOM

Zapadne zemlje, posebno Vašington, igraju i na opciju rasta brojnosti Šiptara na prostoru Balkana, a po nekim informacijama tu strategiju su razvijali nedavno dok su njihovi predstavnici u maju posećivali brojne nevladine organizacije. Bili su tu prisutni brojni analitičari, predstavnici Kongresa, „Atlantskog saveta“, itd.

Svi oni su razvijali dugoročnu strategiju kako da se iskoristi rast brojnosti Šiptara na Balkanu, posebno u odnosu na Srbe, jer statistika neumoljivo ide u njihovu korist, dok mi to gotovo nikako ne možemo da promenimo. Vašington je svestan da preko rasta šiptarskog uticaja zapravo povećava svoj uticaj na Balkanu, što je način da se ruski uticaj potisne i dodatno oslabi.

Kada smo kod Rusa, njihov jedini uticaj na Balkanu može da se vrši preko Srbije. Otuda su Rusi veoma dosledno osuđivali akcije iz Prištine, no dalje od toga oni, bar za sada, ne mogu da idu. Svakako da Beograd mora da po pitanju Kosova i Metohije svakodnevno sarađuje sa Moskvom, ali ta saradnja se više ne može držati samo na diplomatskom nivou.

S obzirom da nas očekuju sve veći izazovi i poteškoće, logično je da se ta saradnja mora produbiti i u bezbednosnom aspektu. To ne znači da bi trebalo graditi rusku bazu u Srbiji, jer to je nerealno, ali svi ostali modaliteti koji bi mogli značajno doprineti spremnosti Srbije da brani sopstvenu teritoriju i stanovništvo moraju da dođu u obzir.

Takođe, ukoliko dođe do promene modaliteta pregovora sa Prištinom, što je sasvim realna opcija jer su pregovori koje moderira Evropska unija skroz propali, ne može se nikako pristati na opciju da SAD postanu jedini moderator. U te pregovore mora biti uključena i Rusija, kao i Kina.

Zato bi već sada valjalo raditi na svim poljima, da se sa Rusima napravi strategija kako da se priđe tim eventualnim budućim pregovorima. Vrlo je važno jačati sve političke odnose, od parlamentarne diplomatije, učešća na svim mogućim forumima vezanim za Balkan koje Rusija organizuje, preko povezivanja nevladinih organizacija, kulture, Crkve, pa do najviših državnih organa. Na svim poljima se može uraditi mnogo toga.

Na kraju, da se nešto krupno iza brda valja jasno nam pokazuju i promene diplomatskog osoblja u ambasadama SAD, Rusije, Kine i Velike Britanije u Beogradu. Gotovo svi su poslali svoje najjače adute za ovaj prostor, koji su krajnje tvrdokorni i sposobni da projektuju svoj uticaj u državi u kojoj službuju. Samim tim, čim su takve postave došle, ne može se očekivati nekakav miran period. Naprotiv. Sledi nam borba da sačuvamo kičmu.

*Vladimir Đukanović je advokat, narodni poslanik i član Predsedništva Srpske napredne stranke. Ekskluzivno za Novi Standard.

(standard.rs)