Turske serije su izuzetno popularne u Srbiji, ali većina ljubitelja ovih sapunica, nije ni svesna kakve se poruke preko ovih serija šalju, i na koji se način se, ako se radnja dešava u prošlosti, prikazuje vreme sultana i Otomanskog carstva.
Verovatno bi gledaocima u Srbiji slika bila jasnija kada bi pogledali najnoviji turski istorijski filmski hit u režiji Kamila Ajdina, pod naslovom „Turci idu: mač pravde“, koji se na ekranima u Turskoj pojavio 20.decembra.
Ova istorijska drama će takođe biti prikazana u bioskopima u SAD-u, Kanadi, Čileu, Meksiku, Australiji, Japanu, Južnoj Koreji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Nizozemskoj, Italiji, Rusiji, Južnoj Africi, Indiji, Indoneziji, Maleziji, Kataru, Azerbejdžanu i Kazahstanu.
Tako će i gledaoci u ovim zemljama imati prilike da se upoznaju sa krvoločnim Srbima predvođenim zlim „kraljem Lazarom“ koje su pobedili lepi, dobri, pošteni i moralni Turci, verni pravom bogu Alahu.
Turska kinematografija se već godinama unazad bavi istorijskim temama, a u ovom filmu se govori o vremenu posle pada Konstantinopolja 1453. godine, kada je sultan Mehmed Osvajač (vladao od 1451. do 1481.) krenuo da pokorava preostale hrišćanske države na Balkanu.
Na njegovom udaru se naravno, našla i tadašnja mala i nemoćna srpska despotovina, koja je odbrojaval svoje poslednje dane i konačno propala 1459. Poznato je sa koliko krvi su Osmanlije uništile i pokorile balkanske države, ali u ovom filmu međutim, Turci su prikazani kao pravedni, moralni i superiorni Alahovi vernici, kojima se suprotstavlja suludi i pokvareni kralj Lazar, koji ne krije svoju mržnju prema Turcima i turskom sultanu. Tzv. kralj Lazar želi da stvori Veliku Srbiju, dok se njegovi glavni vitezovi prezivaju Milošević i Karadžić.
Kralj Lazar je prikazan kao krvoločni gospodar rata, koji se kune da se neće smiriti dok ne popije krv iz lobanje sultana Mehmeda, ali koji završava kao i svi zlikovci u sličnim filmovima.
Izmišljotine i istorijski revizionizam u ovom filmu su očigledni, pa čak i lik „kralja Lazara“ nije potpuno istinit. Radi se verovatno o despotu Lazaru Brankoviću, sinu despota Đurđa Brankovića, koji je vladao tadašnjom Srbijom i periodu od 1456 do januara 1458. godine, kada je iznenada umro, pre konačnog pada tadašnje prestonice srpske despotovine Smedereva u junu 1459.
Istine radi, nisu Turci jedini koji nas „mažu go*nima“ u filmovima i serijama gde smo teroristi, ubice i kriminalci. Prednjčali naravno Holivud, a što je još strašnije u tim „uradcima“ koje neko zove i filmovima igra glumački krem fabrike snova!
Evo samo nekoliko!
U „Sezoni ubijanja“ Travolta se nije baš proslavio kao Srbin, samim tim što je kratko ošišan i ima bradu, pa ne podseća na Srbe, a ni akcenat nije baš najbolje pogodio. On igra Emila Kovača, srpskog vojnika (ma, hajte, molim vas), koji traži osvetu (ništa novo).
U prvoj sezoni serije „24“ glavni junak Džek Bauer sređivao je srpske teroriste. Glavni su mu neprijatelji srpska porodica Dražen. Glava porodice, Beograđanin Viktor Dražen, koga igra Denis Hoper, na Beogradskom univerzitetu školovan je za inženjera, a prošao je i KGB-ovu špijunsku obuku. U srpskoj vojsci bio je uključen u operacije na Kosovu, a povezan je i sa ekstremističkim organizacijama Srpski nacionalni oslobodilački front i „Kosovo/1389“.
Glumac Marsel Iures u Mirotvorcu igra bosanskog Srbina Dušana Gavrića, koji želi da u zgradu UN podmetne atomsku bombu koju nosi u rancu. Jure ga Nikol Kidman i Džordž Kluni. Naravno, Srbi su jako negativno okarakterisani.