PRODUŽENA RUKA EPIDEMIJE U JUŽNOJ KOREJI- DEPRESIJA I NAJVEĆA STOPA SAMOUBISTAVA TINEJDžERA! OVO SE DEŠAVA..

Istraživanja u Južnoj Koreji pokazuju da je oko 90 odsto osoba koje su sebi oduzele život patilo od depresije, odnosno anksioznosti

U Južnoj Koreji u toku je (već duže vreme) jedna druga vrsta epidemije – u tom složenom dalekoistočnom društvu pošast depresije i samoubistva ne zaobilazi ni mlade i slavne.

Južnokorejska agencija Jonhap javlja da je mlada manekenka i glumica Song Ju Džun iznenada preminula tokom vikenda, dok drugi domaći mediji izveštavanjem o njenom mentalnom stanju sugerišu da je reč o samoubistvu.

Lepa dvadeset šestogodišnja Song imala je manje uloge u nekoliko poznatih južnokorejskih serija, inače popularnih u čitavoj istočnoj i jugoistočnoj Aziji, te je često nastupala u reklamama. To je najnovije samoubistvo među slavnim, izrazito mladim idolima, pevačima i glumcima.

Kad je reč o nekoliko poslednjih godina, pažnju medija su posebno privukli smrt vokaliste Kim Džong Hjuna, člana izuzetno popularne pop grupe Šajni, koji je sebi život oduzeo krajem 2017. u 28. godini, pevačice Sali, bivšeg člana grupe F(H), koja je okončala svoj kratki životni put u 2019. s nepunih 26 godina, i slučaj pevačice Gu Hare iz benda KARA, koja je digla ruku na sebe u 29. godini.

Reč je opasnom trendu, koji bi mogao da mnoge njihove obožavaoce, osetljive mlade ljude s fatalističkim nazorima, potakne da učine isto.

Samoubistvo kao društvena pošast

Republika Koreja tradicionalno ima najvišu stopu samoubistva među 37 država Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). U 2018. ona je iznosila čak 26,6 osobe na 100.000 stanovnika, a početkom te decenije dostizala je i 28,5.

Članice OECD-a su, uglavnom, ekonomski i tehnološki visokorazvijene zemlje i stabilna društva, poput Nemačke, Danske, Australije ili Japana.

Južna Koreja je, nakon što je iskusila žestoku eksploataciju prirodnih i ljudskih resursa tokom pola veka japanske okupacije i katastrofalno razaranje tokom Korejskog rata, prošla i kroz teške godine diktatorskog vojnog režima šezdesetih i sedamdesetih.

Međutim, u poslednje četiri decenije izgradila je snažnu i tehnološki vrlo naprednu ekonomiju, koja se po obimu bruto društvenog proizvoda u svetu rangira između 10. i 13. mesta i koja je iza sebe ostavila demografske gigante poput Indonezije, ali i mnoge zemlje zapadne Evrope.

Ipak, uprkos ekonomskom rastu, bogaćenju društva i brojnim udobnostima i novim mogućnostima koji donosi visoki tehnološki napredak, Južnu Koreju poslednjih decenija muči visoka stopa samoubistva, i to među različitim slojevima stanovništva.

Uzroci su brojni. Među najstarijim građanima čest motiv su teškoće izazvane siromaštvom, budući da je u zemlji na južnom delu Korejskog poluostrva penzioni sistem uspostavljen tek krajem osamdesetih, te su mnoge sede glave radni vek završile van njega, a bez dovoljnih ušteđevina koje bi mogle da isprate i rast troškova života koji je pratio ekonomski razvoj.

Takođe, drastični pad nataliteta i raspad tradicionalnog porodičnog sistema znače da manje ljudi u Južnoj Koreji sada izdržava svoje roditelje, što takođe doprinosi problemu siromaštva među penzionerima.

Južna Koreja ima i kulturu ličnog stoicizma i časti, zbog čega mnoge stare osobe biraju samoubistvo da ne bi bile na teretu porodici.

S druge strane, radnici u najproduktivnijim godinama pod velikim su pritiskom zbog teškog rada, bez odmora, s puno prekovremenih časova i neretkim maltretiranjem od nadređenih.

To se sve trpi zbog snažnih očekivanja da se kroz karijerni uspeh i ostvareno visoko obrazovanje na najprestižnijim univerzitetima za koje vlada ogromna konkurencija može i treba osvetlati obraz porodice, što je vrlo bitna društvena vrednost u toj zemlji u kojoj konfučijanski nazori o poštovanju roditelja i akademskom uspehu i danas vladaju neprikosnoveni.

Južna Koreja ima najveću stopu samoubistava na svetu među tinejdžerima. Reč je adolescentima koji nisu uspeli da izađu na kraj sa kolektivnom opsesijom vezanom za polaganje prijemnih ispita i upis na najpoznatije univerzitete, čije diplome, bar u teoriji, treba da otvore vrata najboljih firmi i budu jedna vrsta karte za ono što se danas smatra uspehom u životu.

Korejski đaci uče dnevno i po 15-16 sati, jer najčešće posle redovne škole pohađaju dopunsku nastavu koja treba da ih pripremi za prijemne ispite i upis na prestižne univerzitete – surova rutina koju ne mogu svi da izdrže.

Taj, za istočnu Aziju tipičan spoj konfučijanskih vrednosti u vezi sa obrazovanjem, koji uključuje i strogo insistiranje na samožrtvovanju u učenju, sa kapitalističkim idealom materijalnog uspeha i zvezdane karijere, pravi je otrovni koktel koji, skupa sa oštrom akademskom konkurencijom ali i konkurencijom na radnom mestu, lomi tinejdžere i mlade radnike u Južnoj Koreji.

Tome treba dodati još jedan fenomen današnjice – omalovažavanje i vređanje na društvenim medijima koji razaraju samopoštovanje kod pubertetlija i navode ih na samoubistvo.

U Južnoj Koreji je i posebno izražen problem opsesije izgledom, takođe karakterističan za kapitalistički sistem u kojem je i pojedinac sam, umesto subjekt, roba koji treba da se samoreklamira i dopadne ne samo eventualnim romantičnim partnerima, nego i probije na tržištu rada privukavši potencijalne poslodavce svojim prijatnom i urednom spoljašnošću.

Diktat filmske, modne i kozmetičke industrije da treba biti uvek privlačan i seksi, kul i glamurozan, u Južnoj Koreji se, nažalost, čini se, pretočio u jednu vrstu histerije za hirurškim intervencijama na licu i telu.

To je Seul pretvorilo u svetsku prestonicu skalpela u koju na otklanjanje mana i promenu ličnog opisa dolaze i mušterije iz Kine, Japana i drugih zemalja, a vodeće estetske hirurge u krem društva, ne samo po debljini novčanika, već i po prisutnosti u medijima.

Nezadovoljstvo sopstvenim izgledom ili ishodom zahvata jedan je od tužnih motiva za samoubistvo među mladima u toj zemlji na Korejskom poluostrvu južno od 38 paralele.

Na kraju puta visokog ekonomskog i tehnološki razvoja – apatija i besmisao?
Kao i u Japanu, istraživanja u Južnoj Koreji pokazuju da je oko 90 odsto osoba koje su sebi oduzele život patilo od depresije, odnosno anksioznosti.

Opasan faktor u Južnoj Koreji, državi sa 51,5 miliona stanovnika, jeste i prilično rasprostranjeni alkoholizam, jer studije pokazuju da je čak 40 odsto građana te zemlje koji su pokušali da izvrše samoubistvo to učinili u alkoholisanom stanju.

Južna Koreja jedina je članica OECD-a u kojoj od devedesetih naovamo raste stopa samoubistva, budući da je susedni Japan, u kojem je čitavih jedanaest godina nakon istočnoazijske finansijske krize u 1997. broj samoubistava bio iznad 30.000 godišnje, uspeo da preokrene taj trend i poslednjih godina, zahvaljujući sveobuhvatnom medicinskom i društvenom pristupu koje podržava veliko ekonomsko ulaganje vlade u prevenciju, smanji broj tako stradalih za trećinu.

Južna Koreja je predvodila OECD po stopi samoubistava od 2003. do 2016, i nakon što je na godinu dana prepustilo liderstvo u toj crnoj hronici Litvaniji, opet je povratila prvo mesto u 2018.

U Južnoj Koreji, u kojoj BDP po glavi stanovnika iznosi čak 40.000 američkih dolara, sebi presudi godišnje oko 14.000 ljudi. Samoubistvo je najveći uzrok smrti među stanovništvom starosti između 10 i 39 godina.

U anketi koju je sproveo OECD, južnokorejski građani ocenili su sopstveno zadovoljstvo životom sa 5,9 poena od mogućih deset, što je ispod proseka od 6,5 za sve članice te organizacije.

Stoga Južna Koreja, nažalost, čini se, predstavlja primer toga da mentalno zdravlje i dobrobit pojedinaca ne zavise samo od ekonomskog bogaćenja, visokog obrazovanja i udobnosti koju pruža vrhunska tehnologija (lider je u proizvodnji pametnih telefona i druge elektronike, zemlja sa najrazgranatijom internet mrežom, te jedan od svetskih lidera u robotici).

Štaviše, može se reći da su vidni ekonomski i tehnološki napredak, praćeni izraženim materijalizmom, žestokim društvenim nadmetanjem i presijom na decu, kod puno ljudi u toj zemlji prouzrokovali izvestan „zamor materijala“, otuđenje, osećaj besmisla i apatiju.

(RTS)