PRVA OLUJA IZ BRISELA I PORUKA VUČIĆU…

Prvi izveštaj o Srbiji ovog saziva Evropskog parlamenta – koji će dobiti formu rezolucije kada ga EP krajem marta usvoji u plenumu – nije baš laskav za zvanični Beograd.

Nacrt izveštaja za 2019–2020. godinu, koji je uradio izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik i predstavio ga u novembru, ovdašnje vlasti su mogle da „progutaju”, ali je u redovnoj proceduri, koja je završena usvajanjem u Spoljnopolitičkom odboru EP, njegov sadržaj znatno izmenjen brojnim amandmanima.

Amandmani su bili takvi da je predsednik Aleksandar Vučić poručio da ne mogu „lažima da ostvaruju politički profit, makar bili iz Evropskog parlamenta”, predsednik parlamenta Ivica Dačić ocenio je da je reč o otvorenom pritisku na Srbiju i njeno rukovodstvo kao „oprobanom receptu” za ostvarivanje određenih geopolitičkih interesa, a ministar policije Aleksandar Vulin izjavio je da ne moraju da nam šalju ni amandmane kad već nisu mogli ili nisu hteli vakcine.

Diplomata u penziji Zoran Milivojević za „Politiku” ukazuje da izveštaji EP na neki način određuju političko stanje i raspoloženje političkih stranaka i političkih faktora u EU prema određenim pitanjima. „Nisu obavezujući, ali zaslužuju pažnju budući da stvaraju politički ambijent u delovanju prema Srbiji. Jer, evroparlamentarci su pripadnici političkih struktura i stranaka iz država članica”, napominje on.

Činjenica je da je od ukupno 385 amandmana, oko njih 38 postignut kompromis između više političkih grupacija u EP, a oni pozivaju, između ostalog, na rešavanje afera „Jovanjica”, „Krušik”, „Telekom”, „Savamala”, „pojačanim rečnikom” traže se od Srbije rezultati u sprovođenju reformi u oblasti vladavine prava, izražavaju zabrinutost zbog „sve većeg uticaja Kine”, pozivaju na veće usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, konstatuju da je došlo do pogoršanja u oblasti slobode medija. Ali, tu su i amandmani kojim se od EU traži da unese „više dinamike” u pristupne pregovore sa Srbijom i brzo primeni nova metodologija proširenja.

„Naš” evroposlanik Andor Deli praktično je objasnio kako i zašto su amandmani usaglašeni. Deli, koji je poslanik Orbanovog Fidesa u EP, a poreklom je iz Vojvodine, u saopštenju dostavljenom Tanjugu izjavio je da je glasao za izveštaj jer je Bilčik prihvatio njegove amandmane koji se odnose na ubrzanje proširenja i usvojio primedbe na praktičnu primenu prava manjina.

On, pritom, smatra da je žalosno što je zbog amandmana levice izveštaj sadržao nekoliko tačaka koje nisu imale nikakve veze s ubrzanjem proširenja ili uslova za članstvo u EU i vidi ih kao pokušaj da izvrše pritisak na Vladu Srbije.

Konačni izveštaj je, dakle, proizvod klasične političke trgovine kakvu možemo da vidimo u svakom parlamentu, u svakoj epohi, u svakom demokratskom društvu, ocenjuje Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost i narodni poslanik s liste SNS-a.

Podseća da u ovom sazivu EP, izabranom 2019. godine, Evropska narodna partija (EPP) i Alijansa socijaldemokrata prvi put nemaju zajedno natpolovičnu većinu, zbog čega ove dve najveće političke grupacije moraju da prave kompromise sa svoja dva druga koaliciona partnera, liberalima iz pokreta Obnovimo Evropu i sa Zelenima. Zeleni su u naletu, a najnenaklonjeniji su državi Srbiji i srpskom faktoru jer je reč o dugogodišnjim albanskim lobistima, ocenjuje on.

„Upravo tu vidim razlog što su neki od amandmana, koji uopšte nemaju mesta u ovoj rezoluciji i koji su apsolutno udaljeni od objektivne realnosti srpskog društva i daju njegovu iskrivljenu ocenu

i sliku, morali da budu usvojeni”, ukazuje Rajić i dodaje da koalicione vlade moraju da prave različite kompromise. „Nažalost, ovog puta taj kompromis je bio u određenoj meri na našu štetu, ali rekao bih da narodnjaci ipak nisu dozvolili da bude u potpunosti na našu štetu”, naglašava on.

I Rajić i Milivojević kažu da je intencija ovakvog izveštaja – pritisak na Srbiju. Rajić ocenjuje da se na ovaj način insistira na slabljenju spoljnopolitičke pozicije srpskog faktora. „Njih brine što je Srbija postala pijemont regiona, što je ekonomski motor i stub stabilnosti regiona i što je definitivno postala država koja može da štiti svoje legitimne interese u regionu u skladu s evropskim standardima i vrednostima.

I baš zbog toga žele da izvrše na nas određeni politički pritisak kako bi, u kombinaciji s određenim faktorima i strukturama unutar države Srbije, oslabili pozicije srpske vlasti. Siguran sam da se to neće dogoditi, da će to da bude još jedan u nizu ataka koje ćemo mi kao društvo uspeti uspešno da odbijemo”, ističe narodni poslanik.

Napominje i da su rezolucije EP važne i da ih treba analizirati i proučavati objektivno, ali da nisu Sveto pismo. „Ukoliko smatramo da se nešto može popraviti, to ćemo popraviti, ali ono što su čiste političke ili politikantske ocene, kakvih nažalost u ovom izveštaju ima, treba kao takve i označiti.

Jer, ovo nije odnos između tutora i štićenika ili učitelja i učenika, već je odnos između dva partera, Srbije i EU, i tako ga treba i posmatrati”, navodi on.

Zoran Milivojević ocenjuje da izveštaj EP pokazuje mali zaokret na liniji kritičkog odnosa prema Srbiji, s jedne strane zbog toga što se stvari na ovim prostorima ne pokreću.

S druge strane, i na ovaj način treba nekako Srbija da se politički „olabavi”, da se stvori politički ambijent koji je bliži onome kako EU vidi Srbiju – kao jedno otvoreno demokratsko društvo na koje se može značajnije uticati.

Prema njegovom mišljenju, to je posledica jednog neprikosnovenog, tvrdog stava Srbije koja ne želi da menja svoju spoljnu i unutrašnju politiku, koja nema nameru da odustane od tvrdog stava prema KiM, od svojih državnih i nacionalnih interesa u regionu, ali ni od strateških odnosa s Rusijom i Kinom, niti od disperzije spoljne politike.

„Srbija, dakle, nema nameru da prihvati onu vrstu intencija i pritisaka koji je usmeravaju da se priključi regionu koji treba da se bez uslova i bez ograničenja integriše u zapadnu sferu uticaja. To koincidira s naglašenim pristupom i nove američke administracije, ali i evropskih poslenika da se ovde procesi ubrzaju i da se reše tzv. otvorena pitanja ili zaostali poslovi i da se ovaj region što pre otkači od uticaja drugih”, ističe Milivojević.

Prema ovoj strategiji, Srbija i ne mora da uđe u EU. Dovoljno je, kaže Milivojević, da se disciplinuje, da se „demokratizuje” po modelu koji nalaže Zapad i, ako je moguće – da NATO uspostavi kontrolu.

Opozicija optužuje vlast da odustaje od evropskog puta

Na osnovu Vulinovog stava, Borko Stefanović, zamenik predsednika SSP-a, zaključio je da „to znači da je ova vlada odustala od evropskog puta”. PSG je pozdravio usvajanje amandmana i ocenio da je to jasan signal da srpska vlada više ne može da sakrije velike probleme s korupcijom, demokratijom i posvećenošću evropskim vrednostima.

Bilčik je pak izjavio da „usvojeni izveštaj šalje jasnu poruku da je EP spreman da podrži Srbiju na njenom EU putu” i da je reč o realističnom izveštaju „koji naglašava glavna dostignuća Srbije i zadatke u okviru reformskog procesa u zemlji”.

(politika.rs)