Taman se slegla prašina oko najave da bi Grčka mogla da prizna Kosovo, a duhove je uzburkao turski predsednik Redžep Taip Erdogan najavom da će početi jače lobiranje za nezavisnost Prištine. Turska kreće u novi „boj“ za Kosovo, a stručnjaci ocenjuju da je u pitanju težnja Ankare da preko Prištine proširi uticaj u regionu i dođe do naklonosti Vašingtona.
Simbolično, uoči posete turskom delu Kirpa, oko kojeg se već skoro pola veka Turska spori sa Grčkom, Erdogan je najavio ofanzivu. Rekao je da „Turska radi na povećanju broja zemalja koje priznaju nezavisnost Kosova“, ali i da će po tom pitanju razgovarati sa predsednikom SAD Džoom Bajdenom.
– Gde god postoje potlačene države, mi smo tu da pomognemo, a jedna od ovih zemalja je Kosovo. Pokušavamo da radimo na povećanju broja zemalja koje priznaju Kosovo. Sada 114 zemalja priznaje Kosovo i želimo da se taj broj poveća. Nadamo se da ćemo ove godine na Generalnoj skupštini UN i sastanku koji ću imati sa Bajdenom ponovo razgovarati o ovoj temi, da po pitanju priznanja Kosova zajedno radimo – kazao je Erdogan.
Tim povodom se oglasio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je najavio da će razgovarati sa Erdoganom.
– Erdogan je veliki političar, realno, i Turska je velika sila… Pokušaću da razgovaram s njim i Grcima. Do 1. septembra, prema Vašingtonskom sporazumu, obe strane imaju obavezu da nema lobiranja za priznanje ni otpriznavanje. Ako od 1. septembra, ili možda pre toga, krenu u akciju priznavanja, mi ćemo se tome suprostaviti – rekao je Vučić.
Vučić je dodao kako veruje da će Erdogan ublažiti taj stav, ali da ako ga ne ublaži, Srbija će se boriti.
– Turska je velika slila, Erdogan je veliki lider, ja sam mali i zanemarljiv i Srbija je manje značajna, ali nije toliko mala da ne bi pokušala da se suprotstavi, jer štitimo svoje. Ovo nije tursko i nije pripadalo Turskoj i neće. Ostaje nam da se branimo – rekao je Vučić.
Jačanje državnih i nacionalnih mišića
Nije slučajno što je Erdogan baš sada lansirao baš ovakvu izjavu. Kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, Turska je bila druga zemlja u svetu koja ga je priznala, rame uz rame sa SAD, Albanijom i Avganistanom.
Sve do danas, uloga Turske u lobiranju za Kosovo je značajna, a deo namera pokušava da ostvari u okviru Organizacije za islamsku saradnju.
Odnosi jesu na kratko vreme bili poljuljani kada je Priština, kao rezultat Vašingtonskog sporazuma, otvorila ambasadu u Jerusalimu. Tada je Erdogan rekao da je „Kosovo izdalo i njega i muslimanski svet“. Razočaranje je očigledno splaslo, pa je Erdogan nastavio po starom, a iza svega je želja Turske da u praksi pokaže jačanje moći i uticaja, smatra bivši diplomata Vladislav Jovanović.
– Istanbul oseća jačanje svojih nacionalih i državnih mišića, i ne mođe da se suzdrži, a da ih ne upotrebi i proširi delovanje i na Mediteran, Balkan, pa čak i na Kavkaz. Očigledno je da se probudio osmanlijski duh, ali u novim uslovima i ograničenim mogućnostima. Čudno je da ima saosećanja za potlačene zemlje, ali ne i za Kurde koji godinama vape za pravima – kaže Jovanović.
Ankara nervozna zbog sankcija
Jovanović smatra da su ambicije jedno, a mogućnosti ipak drugo, te da bi Turska uveliko ostvarila pomenute ciljeve da je u stanju da to uradi.
– Naišli su na veliki broj zemalja koji to odbijaju, kao što su Indonezija i Nigerija. Nigerija, recimo, ne priznaje Kosovo jer ima svoj problem sa separatizmom i svesna je da bi uvezla problem u svoju zemlju ako bi udovoljila Turskoj – kaže Jovanović.
To daje Srbiji, ističe Jovanović, pravo da nastavimo sa lobiranjem za povlačenje priznanja, a sa čim smo stali potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma.
– Ako Kosovo uđe u UN, na udaru su zemlje koje su višenacionalnog sastava. Vreme ne radi za one koji su priznali Kosovo i zato žure oni koji su ga ovakvog stvarali, a Turska je toga svesna i zato uskače u voz – kaže Jovanović.
U tom uskakanju nema slučajnosti, ističe Timoti Les, istraživač Univerziteta Kembridž i bivši britanski diplomata. Les za „Blic“ kaže da mu sve to izgleda kao odgovor na zahtev Amerike koja želi da reši pitanje Kosova, a verovatno nema puno poverenja u proces koji vodi EU.
– Grčka se upravo složila da otvori predstavništvo u Prištini. Španija razmišlja o istom. Sada vidimo Erdogana kako se bori za Kosovo. Mislim da ovo nije slučajnost, već je rezultat napora SAD da od kosovske nezavisnosti naprave realnost i to tako što će povećati broj priznanja – kaže Les.
Turska trenutno reaguje na američke zahteve jer mora da pokuša da poboljša svoj odnos sa SAD, ocenjuje Les.
– Ankara je nervozna zbog toga što će administracija Bajdena uvesti sankcije koje bi mogle naštetiti slaboj ekonomiji Turske. To dolazi u trenutku kada EU takođe preti sankcijama protiv Turske. U takvim okolnostima izgleda da Erdogan traži naklonost Vašingtona zagovarajući nezavisnost Kosova – ističe Les.
Rad na promovisanju interesa Prištine trajna je instrukcija za turske diplomate, ali treba ozbiljno analizirati zašto je Erdogan, koji ništa ne govori slučajno, odlučio da baš u ovom trenutku najavi pojačano lobiranje za priznavanje Kosova, i to izričito u sadejstvu sa SAD, kaže profesor Darko Tanasković, bivši ambasador Srbije u Turskoj i UNESKO.
Tanasković kaže da je od dolaska Bajdenove administracije na vlast povećan pritisak na države koje nisu priznale Kosovo, a posebno na evropske zemlje, prenosi Kosovo onlajn.
– Grčka je najbolji primer. Posle stagniranja procesa priznavanja nezavisnosti tzv. Kosova tokom poslednjih godina, pa i odustajanja pojedinih država od priznavanja, pretpostavljam da će uslediti intenziviranje
procesa usmerenog ka onome što se naziva „konačnim rešavanjem“ tog otvorenog pitanja koje opterećuje Balkan, ali bez uvažavanja legalnih i legitimnih interesa Srba i Srbije, ili uz minimalno kozmetičko simuliranje ostvarenja tih interesa – ocenio je Tanasković.
Izjava o novoj diplomatskoj ofanzivi ne iznenađuje. Edrogan je 2013. rekao da je “Kosovo Turska i Turska Kosovo“, te da je „Kosovo njegova druga zemlja“. Posle toga je tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić otkazao tripartitni sastanak između Srbije, Turske i BiH.
(Mediji)