Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Talibani se vraćaju na vlast u Avganistanu, a Gadafi – u Libiji. Ne, ovo nije istorija koja ide u suprotnom smeru, ali zemlje poražene od Zapada pokušavaju da povrate svoje jedinstvo, i to po visokoj ceni.
U Avganistanu su američke treupe skoro napustile zemlju, a sada se tamo odvija građanski rat između snaga proameričke vlade Kabula i talibana, koji ne priznaju njen autoritet.
U Libiji je građanski rat trajao nekoliko godina, nakon što je Zapad svrgnuo pukovnika Gadafija, zemlja se raspala na nekoliko delova, koji su se uz spoljnu podršku borili za vlast.
Nije ih moguće pomiriti – unutrašnje protivrečnosti između višeplemenskog libijskog društva su prevelike i interesi spoljnih igrača, uključujući i one koji nisu zainteresovani za obnovu ujedinjene i jake Libije, suviše su jaki. A onda se pojavljuje Gadafi Jr.
Nedavno je objavljen intervju sa Saif al-Islamom u The Nev Iork Times-u, u kojem je političar izjavio da mu je cilj vratiti izgubljeno jedinstvo u Libiju. On nije dao direktan odgovor na pitanje da li namerava da učestvuje na predsedničkim izborima zakazanim za kraj decembra.
Saif je studirao u Švajcarskoj i Engleskoj, novac je trošio u Evropi, ali se nakon početka „libijske revolucije“ borio zajedno sa svojim ocem.
Uhapsilo ga je jedno od plemena u gradu Zintan, a osuđen je na smrt u Tripoliju. Ali pleme je odbilo da ga preda, pa je nakon pet godina zatvora pušten.
Ostajući u istom Zintanu (uostalom, kako kaže, njegovi bivši tamničari postali su mu prijatelji), Saif se mnogo promenio, a ne zato što je izgubio prste na desnoj ruci – posledice eksplozije bombe.
Sada ima sedu bradu, lep izgled i poverenje u svoju misiju. Nakon deset godina haosa, mnogi Libijci su zaista spremni da podrže Gadafija, jer se ono što se dešava u zemlji ne može smatrati normalnim životom.
“Ono što se dogodilo možete nazvati građanskim ratom ili teškim vremenima, ali to nije bila revolucija … Silovali su zemlju – ona je na kolenima. Nema novca, nema sigurnosti, nema života. Idite na benzinsku pumpu ali nećete naći dizel. Izvozimo naftu i gas u Italiju- osvetljavamo pola zemlje, a u našoj domovini često nema svetla. Ovo nije samo poraz, ovo je fijasko. Vreme je da se vratimo u prošlost. “
Prošlost ne znači poredak koji je bio za vreme Gadafija starijeg sa njegovom verzijom socijalizma, jer je to nemoguće. Prošlost znači jedinstvo. Saif je u pravu kada kaže da je cilj pobunjenika 2011. bio da unište centralizovanu vlast, bez koje je Libija, sa svojim plemenskim sistemom, jednostavno prestala da postoji.
Nemoguće je ponovno ujediniti zemlju vojnim sredstvima – svi pokušaji maršala Khalife Haftara, koji vlada istočnim delom zemlje, da zauzme Tripoli i kontroliše zapadni deo države, nisu doveli ni do čega.
I ovde se ne radi samo o spoljnoj podršci koju različite zemlje pružaju zaraćenim libijskim stranama, već i o tvrdoglavosti samih libijskih plemena. Jedinstvo zemlje može osigurati samo neka popularna ličnost – i u tom smislu Gadafi mlađi zaista nema konkurenciju.
Sedamdesetsedmogodišnji Haftar nije podoban za ovu ulogu, kao ni vođe plemena ili birokratske tehnokrate. Ujedinjena Libija je, u stvari, Gadafi stariji. Koja je podrška njegovog sina u narodu?
Čak i ako je brojka od 57 odsto koju navode njegove pristalice preuveličana (i, naravno, ne može biti tačnih anketa u savremenoj Libiji), jasno je da će, ako mlađi Gadafi bude nominovan, imati sve očeve sporazume sa regionima i plemenima.
Ali na putu do vlasti, Gadafi ima dve prepreke. Prvi nije najgori – smrtna presuda libijskog suda, pa čak i nalog za hapšenje koji je izdao Međunarodni krivični sud . Obe odluke se mogu poništiti po želji.
Druga prepreka je ozbiljnija – ona je neophodna da bi se došlo do samog izražavanja volje ljudi. Trenutno su i predsednički i parlamentarni izbori zakazani za 24. decembar, ali su već više puta odlagani, i nema garancija da će se ovaj put održati.
Kako je Gadafi Jr. rekao, u Libiji nema države već deset godina, a oni koji tvrde da su vlast, samo su naoružane grupe:
“Jaka vlada nije u njihovom interesu.. Zato se plaše izbora. Oni su protiv ideje predsednika. Oni su protiv ideje države, vlade koja je legalna za narod.“
Možda se zato Gadafi ne žuri da objavi svoje učešće – prvo morate ukloniti njegovu osudu, i biti sigurni u održavanje izbora.
Ali kada Gadafi bude zvanično nominovan, nema sumnje da ćemo čuti o njegovim ruskim vezama, ako ne i o „ruskom kandidatu“ uopšte. Da, jer već sada The Newyork Times piše da bi pobeda Saifa al-Islama „bila dobrodošla u Kremlju, koji učestvuje u bliskoistočnoj politici, finansirajući strane u sukobu i šaljući plaćenike u region“.
Vrlo je zanimljivo: Zapad je uništio zemlju (navodno ne namerno), on podržava različite strane sukoba a Moskva stoji iza Saifa al- Islama. Odnosno, ispostavlja se da je Rusija zainteresovana za libijsko jedinstvo, i to je samo plus za njen ugled ne samo u Libiji, već i u arapskom svetu u celini. Međutim, da li Moskva zaista stoji iza Gadafija mlađeg?
Gadafi ima kontakte sa Rusijom – njegovi predstavnici su krajem 2018. godine uputili pismo preko Ministarstva spoljnih poslova Vladimiru Putinu, u kojem je Saif al- Islam objavio svoju nameru da bude izabran za predsednika i zatražio političku podršku.
Porodica Gadafi nije strana Rusiji. Libija je bila bliski partner SSSR -a, a pukovnik je održavao dobre odnose sa Rusijom. Štaviše, mnogi zajednički projekti sa Rusijom obustavljeni su nakon raspada libijske državnosti.
Sada Moskva održava odnose sa svim stranama u sukobu – i maršalom Haftarom i vladom Tripolija. I sa porodicom Gadafi – posebno ako se potvrdi da će se Saif al -Islam kandidovati za predsednika. Za Rusiju će ovo biti savršeno prihvatljiva opcija jer su, za razliku od mnogih spoljnih igrača, zainteresovani za obnavljanje jedinstva Libije.
Ali za SAD će povratak Gadafija biti, kako ispravno piše The Nev Iork Times, “udar na ugled”.
Nezadovoljna će biti i Francuska, jer je 2011. godine, nakon početka zapadne intervencije, Saif bio taj koji je objavio javnosti informacije o višemilionskom mitu bivšem francuskom predsedniku, zahtevajući da Sarkozi „vrati novac“.
Dakle, u slučaju povratka porodice Gadafi na vlast, Rusija će imati koristi zato što je izvukla „lukavu kombinaciju“ za vraćanje maksimalnog mogućeg uticaja tamo, ali i zato što je Zapad ponovo nagomilao nešto u drugoj zemlji, što je neizbežno izazvalo reakciju.
(Webtribune.rs)
