EVROPA ĆE NAPUSTITI „SEVERNI TOK 2.“ DATUM JE VEĆ IMENOVAN!

Brisel je uveren, da do 2046. Evropi više neće biti potreban ruski gas, i da će preći na obnovljive izvore. Prioritet je zeleni vodonik, solarna energija i energija vetra. EU se nada da će to promeniti ravnotežu na međunarodnoj sceni. Da li je realno za četvrt veka napustiti uobičajene resurse, i kako će to uticati na Rusiju, saznaje RIA Novosti.

NOVAC ZA VETAR I SUNCE

„Najkasnije za 25 godina prestaćemo sa uvozom ruskog gasa. I Ukrajina bi za to trebalo da se pripremi. Kao i u drugim zemljama, trebalo bi da znate šta da radite kada se to dogodi“, upozorila je Angela Merkel tokom posete Kijevu.

Ona je pozvala na razvoj alternativne energije. Pre godinu dana EU je predložila strategiju za široku upotrebu zelenog vodonika dobijenog iz obnovljivih izvora energije. Za ovo se izdvajaju velika sredstva. Do 2025. godine planiraju da u projekat ulože od 180 do 470 milijardi evra. Kako je zamislio Brisel, Kijev može postati jedan od glavnih partnera.

U početku je sve to izgledalo kao skup poduhvat za ekologe. Ali postepeno su obnovljivi izvori energije zauzeli istaknuto mesto u evropskom energetskom sektoru. To hrani ambicije Evropske unije- prilično stabilna ekonomija, akumulirano iskustvo, i nedostatak sopstvenih izvora gasa gura ka „zelenoj revoluciji“.

Francuzi, Nemci i Austrijanci bore se za titulu vodeće sile „zelenog vodonika“. U Nemačkoj vozovi već saobraćaju na ovom ekološki prihvatljivom gorivu, koje se delimično koristi za grejanje umesto prirodnog gasa. Sada se u zemlji gradi najveća instalacija za proizvodnju vodonika elektrolizom.

Belgija i Holandija žele da testiraju rečne brodove na „zelenom“ gorivu. Tri najveća koncerna u Austriji pokrenula su nekoliko zajedničkih projekata o upotrebi vodonika u industriji čelika.

U svetu obnovljive energije, kako to Evropljani zamišljaju, umesto cevovoda – dalekovoda, umesto bušaćih platformi – područja sa visokom insolacijom i ventilacijom, traga se za zemljanim metalima, litijumom i kobaltom. Stoga Brisel uspostavlja aktivne veze sa afričkim zemljama, u kojima se vade ti minerali.

Među potencijalnim dobavljačima je i Ukrajina. Tamo su depoziti razvijeni još od sovjetskih vremena. Pregovori traju od prošle jeseni, u februaru.

Glavni argument za Zapad je borba protiv „globalnog zagrevanja“. Ali ekonomski gubici mogu ugušiti retoriku ekologa i političara. Pioniri, koji su napustili ugljovodonike u korist obnovljivih izvora energije, naći će se u veoma nepovoljnom položaju- moraće da plate više.

U tom pogledu, EU nije ograničena na ubeđivanje i diplomatiju. Tamošnje tržište jednostavno će biti zatvoreno zbog nedovoljne količine „zelene“ robe. Od 2030. godine Brisel će uvesti porez na ugljenični otisak – oni će se naplaćivati na sve proizvode čija je proizvodnja i isporuka povezana sa emisijom ugljen -dioksida. To će, prema EU, zaštititi lokalne proizvođače u prelaznom periodu, i primorati strane kompanije da pređu na obnovljive izvore energije.

JOŠ JEDNA REVOLUCIJA U RUSIJI

Rusija razume rizike i već je počela da razgovara o „zelenom“ kursu sa EU. Ali pregovori nisu laki, ima previše aspekata za razmatranje- posledice po međusobnu trgovinu, usaglašenost ovog kursa sa pravilima STO i Pariskog sporazuma o klimi. Jedno od glavnih pitanja je zašto se planira da porez na ugljenični otisak ostane u džepu Evropske unije, umesto da se ta sredstva šalju na „ozelenjavanje“ proizvodnje samih zagađivača.

Vladimir Putin je još 2020. godine primetio da planovi EU za uvođenje prekogranične regulacije ugljenika, sadrže elemente nelojalne konkurencije. U isto vreme, bilans ruskog energetskog sektora već je jedan od „najzelenijih“ u svetu- zemlja koristi i hidro i nuklearnu energiju i proizvodnju gasa. I zainteresovana je za privlačenje investicija u razvoj energije vodonika.

Istovremeno, prema planovima vlade, u narednih 30 godina, akumulirani obim neto emisije gasova sa „efektom staklene bašte“ u Rusiji trebalo bi da bude manji nego u Evropskoj uniji. Ministarstvo za ekonomski razvoj najavilo je novi nacrt strategije sa niskim udelom ugljenika, sa smanjenjem emisije plinova za 25% do 2050. godine.

A u Evropi se sve više postavljaju solarni paneli i vetrenjače. „U početku ova vrsta proizvodnje električne energije nije mogla da se takmiči sa sagorevanjem gasa i uglja. Ali pojavile su se nove tehnologije.

U pedeset godina, električna energija iz solarnog panela je pojeftinila nekoliko stotina puta, i izjednačila se sa tradicionalnim izvorima energije“, podseća direktor programa „Energetska ekonomija“ Vitalij Kazakov. Međutim, prema njegovom mišljenju, Evropljanima je glavna stvar ekonomija, pa tek onda ekologija.

Konstantin Suhoverkhov, programski koordinator ruskog Saveta za međunarodne poslove, objašnjava: „Treća industrijska revolucija u svetu se završava, a četvrta počinje. Nuklearna i obnovljiva“.

Međutim, za prelazak na obnovljive izvore energije, prema mišljenju stručnjaka, biće potrebno najmanje trideset godina. Sve ovo vreme Evropskoj uniji će biti potreban ruski gas.

(Webtribune.rs)