Mladost Srbije se pod Vučićem razbežala po belom svetu, pa čak i sredovečni i stariji ljudi napuštaju zemlju masovno „trbuhom za kruhom i pravdom“. Pošto nema radnika, kompanije bliske režimu su počele da zapošljavaju migrante, Turke, Uzbekistance, a Kinezi odavno dovode svoje da rade u kineskim firmama.
Tokom karantina i korona pandemije je bila velika potražnja za vozačima bicikala i motocikala koji dostavljaju hranu.
Iako je plata solidna za prilike u Srbiji, za ovaj posao navodno nema mnogo zainteresovanih građana Srbije, pa su poslodavci zaoslili najmanje 20 Uzbekistanaca koji sada jure na biciklima po Beogradu.
Šohruh je jedan od ukupno 13.250!!! stranaca koliko ih je do sredine avgusta ove godine u Srbiji dobilo radne dozvole od Vučićevog režima i jedan od 20-ak mladića iz Uzbekistana koji svakodnevno dostavlja hranu na biciklama. U Srbiji je više od tri meseca, a na pitanje zašto baš Srbija odgovara ovako:
„Sanjao sam o tome da živim u nekoj zemlji Evrope! Kada sam stupio u kontakt sa lokalnom kompanija istraživao sam na internetu kakva je Srbija zemlja, kakvi su ljudi, priroda i svi aspekti su mi se svideli, bio sam jako zadovoljan i tako sam došao“ kaže Šohruh Kodirov.
Većina njih su mladi momci, iznad 20 godina, dobar deo njih i sa fakultetskom diplomom, ipak i sa tom diplomom u svojoj zemlji ne bi mogli da zarade više od 400 evra, a u Srbiji tvrde mogu da zarade duplo više. Kako? Pitaju se Srbi sa diplomom fakulteta…
„Kada sam došao u Srbiju bio sam veoma srećan. Uslovi su dobri, ali je Srbija hladnija od Uzbekistana, tako da mislim da ću se na zimu vratiti u svoju zemlju“ kaže Šarofidin Mengboev.
Aleksandar Raca, menadžer zapošljavanja, ističe da ovo nisu migranti u tranzitu. O Aleksandru su pisale režimske „Novosti“ i Vučićev RTS prošle godine navodeći ga tada kao dostavljača hrane u firmi „Glovo“, koji je pričao da „posao cveta“ i da može da se u Srbiji zaradi na ovaj način i 200.000 dinara mesečno.
„Uzbekistanci koji rade našu zemlju ne smatraju tranzitnom i uopšte se ne radi o migrantima koji odavde idu na zapad“ ističe.
Uzbekistanac Šohruh je pre Beograda radio u Dubajiu, ali je do ovde imao plaćenu kartu, a ima i obezbeđen smeštaj. Poslodavac za sve njih za sada ima samo reči hvale. Kaže da su slični nama, prilagodljivi i da brzo uče, u šta smo se uverili i sami.
„U mojoj zemlji mnogi pričaju ruski jezik, koji je prilično sličan srpskom, naučio sam brojanje do 10, dobar dan, dobro veče… doviđenja“.
Sasvim sigurno je da Vučićev režim sprovodi politiku „oteraj Srbe, dovedi migrante i naseli njima Srbiju“ (sa akcentom na tome da budu muslimani, a ne hrišćani), budući da je upravo Vučić rekao ponosito da će „migranti da podignu natalitet u Srbiji“.
U tom cilju Krkobabić sprovodi i projekat otimanja kuća širom Srbije od vekovnih vlasnika, koje se prema SNS projektu dodeljuju besplatno „onima koji tu hoće da žive“, a Srbi masovno odlaze iz zemlje jer nisu tako zadovoljni platom i uslovima rada kao Uzbekistanci… Ili im niko u Srbiji nije ponudio velikodušno da rade za najmanje 1.000 i više evra uz plaćen smeštaj i hranu, već samo da „motaju kablove“ za 300 evra i plaćaju papreno hranu i sve dažbine.
Nedavno je isplivalo u javnost (posle više prijava devojčica da su pokušali da ih siluju) da SNS investitori za zidanje nelegalnih i polilegalnih objekata zapošljavaju Turke iz ruralnih područja, koje masovno dovode u Beograd i širom Srbije. Pojedini su, navodno, deportovani, posle pokušaja silovanja srpskih devojčica i dečaka, a tim povodom su Narodne patrole organizovale protest u Borči dok su meštani Petlovog brda takođe protestovali zbog nasilnih Turaka (zaposlenih u Srbiji na izgradnji zgrada).