HAPŠENJE PLESNE GRUPE U IRANU: SUKOB ČVRSTORUKAŠA I PROZAPADNE SREDNJE KLASE

• Hapšenje ove plesne grupe pod nazivom „Srećnici“ je najnoviji skandal u sukobu plesa sa društveno prihvatljivim običajima.
• Iran je društveno podeljeno društvo u kome besni bitka između religije i modernog shvatanja prozapadnjački nastrojene srednje klase.
• Pobeda predsednika Rouhanija na prošlogodišnjim izborima je bio težak udarac za konzervativce, koji su se opustili na vlasti tokom apsolutističke osmogodišnje vladavine tokom manadata Mahmuda Ahmadinedžada.
• Mnogi od ovih ekstremista zajedno sa saveznicima u revolucionarnoj gardi imaju novčanu korist od Iranske izolacije.
• Deca visokih zvaničnika nose svoje selfije obučeni u mini suknje i vosoke potpetice na fejsbuku. Većina Iranaca gleda zapadne filmove i turske sapunice na satelitskoj televiziji.

Šest mladih Teheranaca upalo je u nevolje nakon sviranja usne harmonike uz nevinu pop pesmu, koju su postavili na you tube. Oni su uhapšeni i naterani da se skinu goli i čuče, a državna televizija ih je snimala u tom položaju. Ovo je zemlja u kojoj su tvrdokorne verske tradicije i moderna konekcija sa svetom stalno u sukobu, praveći skandale od svega, počevši od dokolenica pa do slanja poljubaca glumcima u Kanu. Hapšenje ove plesne grupe pod nazivom „Srećnici“ je najnoviji skandal u sukobu plesa sa društveno prihvatljivim običajima.

Ovo pokazuje da je Iran društveno podeljeno društvo u kome besni bitka između religije i modernog shvatanja prozapadnjački nastrojene srednje klase. Stvarnost je komplikovanija. Ovo je više ogorčena borba za vlast između režimske političke elite nego društvena podela.

To se vidi iz zvaničnog obraćanja javnosti preko Tvitera u sredu, u kome je iranski predsednik Hasan Rohani rekao: „Srećnici su pravo iranskog naroda. Mi ne bismo trebali da budemo nasilni prema osećanju radosti i uživanja“. Pobeda predsednika Rouhanija na prošlogodišnjim izborima je bio težak udarac za konzervativce, koji su se opustili na vlasti tokom apsolutističke osmogodišnje vladavine tokom manadata Mahmuda Ahmadinedžada. Iako se mnoštvo njihovih političkih odluka, pokazalo kao nepopularno u društvu, oni su nastavili da guraju svoju viziju strogog religioznog morala.

Sada se bore da povrate vlast, očajničkim pokušajima da zadrže svoj uticaj i spreče mogućnost kandidovanja Rohanija za drugi mandat. Pošto je vrhovni vođa, Ajatolah Ali Hamenei, podržao Rouhanijevu nuklearnu diplomatiju, konzervativci ne mogu da osporavaju predsednika po tom pitanju. Umesto toga oni iskorišćavaju svoje pristalice u pravosuđu, bezbednosnim ustanovama i državnim medijima da ga potkopavaju među biračima, tvrdnjama da on ne može da ispuni svoja obećanja i izvrši društvene promene.

U igri su pored političke koristi i ogromne količine novca. Mnogi od ovih ekstremista zajedno sa saveznicima u revolucionarnoj gardi imaju novčanu korist od Iranske izolacije. Postepeno približavanje Zapadu im nije samo odvratno, već i preti njihovim finansijskim interesima, koji se ogledaju kroz trgovinu na crnom tržištu i razne unosne državne ugovore.

 

Policijsko privođenje Srećnih plesača je usledilo samo tri dana nakon Rouhanijevog zahteva da Iran odustane od paranoidne digitalne cenzure i da se internet prihvati. „Doba jednog propovednika je završeno“ kaže Rohani. Poruka hapšenja Srećnih plesača je: ako tražite digitalnu slobodu, mi ćemo mučiti Irance koje žele to pravo. Šef pravosuđa Sadek  Laridžani je izjavio ove nedelje da je internet močvara koja mora biti zatvorena bodljikavom žicom.

Pitanje je da li su ekstremisti sledili ovu radikalnu ideju u nečije ime. Većina Iranaca uključujući i religiozne tradicionaliste, trgovce i siromašnije slojeve stanovnoštva–su zadovoljni razumnom merom društvene otvorenosti. Iran nije Avganistan ili Saudijska Arabija. Čak i mnogi mladi religiozni ljudi ne veruju u mandatarsko poštovanje drugih. Deca visokih zvaničnika nose svoje selfije obučeni u mini suknje i vosoke potpetice na fejsbuku.

Većina Iranaca gleda zapadne filmove i turske sapunice na satelitskoj televiziji. Broj predsedničkih kandidata od sredine 1990-ih koji su obećavali popustljivije državno uređenje je preplavio tabele. Čak i Ahmanidedžad je nakon ubedljive pobede 2005. godine,počeo da se otvoreno ruga važnosti hidžaba tokom njegove kampanje.

Kroz razne činove građanske neposlušnosti – od onlajn aktivizma, do držanja za ruke u parkovima i modernog oblačenja – mladi Iranci iz svih društvenih slojeva su im pokazali gde stoje na lestvicama liberalizma. Rohani to zna, zato daje otvorenu podršku Srećnicima preko Tvitera, stvarajući tako istinski kontakt između predsednika i onih koji su ga izabrali.

Ovde se vodi bitka između popularnih političara i utvrđene elite koja se plaši da doživi izborni poraz. Saterani u ćošak i nervozni, pokušavaju da se vrate na vlast na bilo koji način.

(Web-tribune.com)