Prethodnih decenija bila je veoma rasprostranjena pojava odlaska mladih iz sela u gradove u potrazi za boljim životom. Međutim, u poslednje vreme situacija je znatno drugačija. Sve veći broj ljudi se okreće selu i spas pronalazi u poljoprivredi.
Bez obzira na to što ljudi koji se bave poljoprivredom raspolažu veoma starom i često nefunkcionalnom mehanizacijom, to ih ne sprečava da se upuste u poljoprivrednu proizvodnju.
Prema statistici, svaki peti Srbin se bavi poljoprivredom. Značajna je činjenica da pola Srbije živi tako što se hranom snabdeva sa sela, od roditelja, ili rođaka, jer je cena za iste u gradu gotovo nedostižna prosečnom kućnom budžetu.
Svi se snabdevamo namirnicama sa sela, stoga nije čudno što se sve više ljudi okreće poljoprivredi. Razgovarali smo sa studentkinjom iz unutrašnjosti koja je želela da bude anonimna i ona nam je potvrdila da joj je život u Beogradu veoma skup, kao i da joj roditelji sa sela šalju hranu.
Prema njenim rečima, slična iskustva imaju i njene kolege sa fakulteta koji, takođe, dolaze iz unutrašnjosti i dodaje da mnogi od njih planiraju po završetku fakulteta da se vrate u rodno mesto.
Država je u poslednje vreme pokrenula i akciju kojom podržava obnovu sela. Reč je o otvoranju konkursa pokrajinskog Sekretarijata za stambeno zbrinjavanje mladih bračnih parova u Vojvodini.
Pokrajina će u kupovini kuće učestvovati sa sumom do milion dinara, a za tu namenu do kraja godine opredeljeno je 40 miliona dinara, kako bi se pomoglo mladim bračnim parovima, ali i podmlađivanju vojvođanskih sela.
Vraćanje mladih u sela značajan je napredak u obnovi opustošenih sela i dobar način oživljavanja poljoprivrede.
Vi razmislite gde je bolje i lakše živeti, na selu ili u gradu.
(J. T., Telegraf)