Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Istraživanje Inicijative za novu socijalno tržišnu ekonomiju pokazalo je da će zbog novog Zakona o radu u Nemačkoj, kojim je uvedena zagarantovana minimalna cena rada od 8,5 evra po satu, bez posla ostati između 250 i 570 hiljada ljudi.
Istraživanje su finansirali nemački poslodavci u metalnoj industriji i elektroprivredi, koji smatraju da će uvođenje minimalne cene rada negativno da utiče na rast ekonomije i zapošljavanje, prenosi “Capital.ba“.
Oni su dodali da im “olakšavajuće mere” u sklopu uvođenja minimalne cene rada, poput one da se ona ne mora isplaćivati radnicima mlađim od 18 godina koji nisu kvalifikovani, kao i onima koji su bez posla više od godinu (na rok od šest meseci), neće pomoći da izbegnu mere štednje.
U jednoj nedavno objavljenoj anketi skoro 60 odsto od 6.300 kompanija odgovorilo je da planira mere za smanjenje troškova zbog minimalne cene rada. Ta mera najviše će pogoditi uslužnu delatnost, tačnije restorane i hotele, koji imaju najveći broj zaposlenih koji zarađuju manje od 8,5 evra na sat.
ZAVISNI OD “NEZAPADNIH ZEMALJA”
Nemačka ima sve manje interesa da tesno sarađuje sa Zapadom, a sve više ekonomija ove zemlje zavisi od „nezapadnih“ zemalja, a na prvom mestu od ekonomskih veza i odnosa sa Rusijom i Kinom, piše uticajni američki list Forejn Afers (Foreign Affairs).
Pozicija i odnos Nemačke u odnosu na zapadne zemlje se znatno promenio u poslednjoj deceniji, navodi ovaj list.
U Nemačkoj se sve više javljaju antiameričke, a sa druge strane sve više proruske političke struje.
Ovo je posebno vidljivo u slučaju rata u Iraku, kada se Nemačka usprotivila volji SAD-a, a uticaj na okretanje Nemačke ka Rusiji je imao i skandal sa špijunažom američke obaveštajne agencije NSA koja je špijunirala i samu Angelu Merkel.
Nemačka javnost i politička elita nisu podržale antiruske sankcije posle skandala sa padom malezijskog Boinga u Donbasu.
Ukoliko dođe do recesije u Nemačkoj, Nemačka će se još više okrenuti ka Rusiji, piše Forejn Afers.
