ČUDESNA SNAGA MOLITVE: Ovu istinitu životnu priču ispripovedao je doktor koji je radio u Africi

Ovu istinitu životnu priču ispripovedao je doktor koji je radio u Africi.

Jedne noći sam naporno radio kako bih pomogao majci u trudovima; ali bez obzira na sve što smo učinili, ona je umrla, ostavljajući za sobom sićušno, prerano rođeno dete i uplakanu dvogodišnju ćerkicu. Bilo bi teško održati bebu u životu jer nismo imali inkubator (nismo imali struje za pokretanje inkubatora). Takođe, nismo imali nikakve posebne prostorije u kojima bi ih mogli smestiti.

Iako smo živeli na ekvatoru, noći su često prilično hladne s podmuklim vetrom. Jedna studentkinja je potražila kutiju koju smo koristili za takve bebe i vatu u koju bi beba bila omotana. Druga je otišla naložiti vatru i napuniti termofor vrućom vodom. Ubrzo se vratila uznemirena i rekla da je prilikom punjenja termofora isti puknuo (guma lako nestaje u tropskim klimama).

‘A to je bio naš zadnji termofor!’ povikala je. Baš kao što na Zapadu nije dobro plakati nad prolivenim mlekom, u središnjoj Africi bi se moglo smatrati da nije dobro plakati zbog puklog termofora. Oni ne rastu na drveću, a ne postoje apoteke uzduž šumskih puteva u kojima bi se mogli nabaviti novi. ‘U redu,’ rekao sam, ‘stavite dete što bliže vatri i neka neko spava između deteta i vrata kako bi ga zaštitio od promaje. Vaš posao je da detetu osigurate toplinu…’

Tog popodneva, kao što sam činio većinu dana, otišao sam se pomoliti s onom siročadi koja se okupila oko mene. Dao sam im razne predloge za što da se mole, a zatim im ispričao o sićušnoj bebi. Objasnio sam im problem održavanja bebe toplom, spomenuo termofor i da bi beba mogla lako umreti ako se prehladi. Takođ sam im ispričao za dvogodišnju sestru bebe, uplakanu zbog smrti njene majke.

Za vreme molitve, desetogodišnja devojčica sa imenom Ruth molila se uobičajenom savesnošću afričke dece. „Molim te, Bože“, molila se, „pošalji nam termofor danas. Neće biti dobro ako dođe sutra, Bože, jer će beba umreti, zato, molim Te, pošalji nam termofor danas.“ Dok se doktor unutar sebe zgranuo zbog hrabrosti molitve, nadodala je, „I dok ste već pri tome, možete li, molim Vas, poslati lutku malenoj devojčici kako bi znala da je stvarno volite?“

Kao što je često slučaj s dečjim molitvama, ostao sam zatečen. Jesam li iskreno mogao reći „Amin“? A jednostavno nisam verovao da bi Bog to mogao učiniti. Oh, da, znao sam da On može sve učiniti; Biblija tako kaže. Ali postoje granice, zar ne? Jedini način na koji je Bog mogao odgovoriti na ovu posebnu molitvu bio bi da mi pošalje paket iz domovine. Bio sam u Africi gotovo četiri godine i za to vreme i još nikad nisam primio pošiljku iz domovine.

U svakom slučaju, da mi je neko poslao pošiljku, ko bi unutra stavio termofor? Živeo sam na ekvatoru!

Tokom poslepodneva, dok sam podučavao u školi za medicinske sestre, stigla je poruka da se pred mojom kućom nalazi automobil… Do vremena kad sam stigao pred kuću, automobil je već bio otišao, ali je zato na tremu bila velika pošiljka. Osetio sam peckanje suza u očima. Nisam sam mogao otvoriti pošiljku, pa sam poslao po siročad. Zajedno smo odvezali paket, pažljivo odmotavajući svaki čvor. Presavili smo papir, pazeći da se bezrazložno ne potrga… Uzbuđenje je raslo. Nekih trideset ili četrdeset pari očiju bilo je usmereno na veliku kartonsku kutiju.

S vrha sam podigao jarko obojene, pletene dresove. Oči su zasvetlucale kad sam ih podelio. Zatim su se pojavili pleteni zavoji za gubave pacijente, a deca su izgledala kao da im je dosadno. Zatim se pojavila kutija s mešanim suvim voćem – to će biti prava poslastica za vikend. Zatim, kad sam ponovno stavio svoju ruku unutra, osetio sam… može li stvarno biti? Uhvatio sam to i izvukao. Da, potpuno nov, gumeni termofor. Zaplakao sam. Ja nisam tražio Boga da ga pošalje; nisam istinski verovao da može.

Ruth je bila u prvom redu. Potrčala je napred, vičući, ‘Ako je Bog poslao termofor, mora da je poslao i lutku!“ Rujući po dnu kutije, izvukla je malenu, lepo odevenu lutku! U očima joj zasja! Ona nikad nije posumnjala! Pogledavši me, upitala je, „Mogu li poći s vama i dati ovu lutku malenoj devojčici, kako bi ona znala da je Isus stvarno voli?

‘Naravno’, odgovorio sam!

Taj paket je bio na putu čitavih pet meseci, zapakovan od mog bivšeg razreda, čiji je vođa čuo i poslušao Boga i poslao termofor čak do ekvatora. A jedna od devojaka je stavila lutku za afričko dete – pre pet meseci, kao odgovor na molitvu desetogodišnjeg deteta da je dostave „danas popodne“.

(Nepoznat autor)