Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Mesni otpad u Srbiji ne postoji. Od hrskavica, kostiju, leđa, kožica, iznutrica, vezivnog i masnog tkiva prave se posebne kobasice, šunkarice, viršle i paštete.
U mnogim mesnim prerađevinama pravog mesa ima samo u tragovima.
Otkriveno je, da najveći broj ribljih štapića sadrži oko 50 odsto ribe, ali da ima i onih koji sadrže sramotnih 22 odsto.
Pileći i ćureći medaljoni imaju samo 33 odsto mlevenog mesa, dok ostatak čine soja, skrob i aditivi.
Miroslav Blagojević, predsednik Grupacije proizvođača živinskog mesa u Privrednoj komori Srbije, kaže da se proizvođači utrkuju ko će više da snizi cenu zakidanjem na kvalitetu.
– Isuviše jeftin proizvod otkriva da su u proizvodnji korišćene sirovine lošeg kvaliteta. Stalno raste uvoz mehanički otkoštenog mesa (MOM), koje je zbog besparice postalo osnovna sirovina za proizvodnju mesnih prerađevina, posebno pilećih. To se zove meso, ali suštinski to nije. Svako od nas je u parizeru osetio otkošteno tkivo pod jezikom. To je od mlevenih kostiju – kaže Blagojević.
Mehanički otkošteno
U parizer i viršle stavlja se meso kome je istekao rok trajanja, te meso životinja hranjenih GMO hranom, njuške, repovi, koža, uši, loj, limfni čvorovi, pljuvačne žlezde, iznutrice. Skida se sa kostiju i melje. To je mehanički otkošteno meso (MOM) i meša se sa nešto boljim mesom, sojom i aditivima – kaže Blagojević.
Prosta matematika to dokazuje. Kilogram dobrog pilećeg filea košta više od 900 dinara, dok posebna kobasica od tog mesa može da se kupi i za 290 dinara.
– Pre 20 godina viršla je sadržala 90 odsto mesa. Danas ima jedva 30 odsto. Veliki procenat prerađevina čine voda i aditivi koji od nje stvaraju želatinastu masu. Pojedini proizvođači u prerađevine stavljaju i dva puta više vode nego mesa – kaže tehnolog u jednoj mesnoj industriji.
Slična je situacija i sa proizvodima od voća. Tako se na policama nalazi sirup od limuna koji sadrži samo jedan odsto limunovog soka.
– U čaju od jagode tog voća uopšte nema, nego je napravljen od zove, hibiskusa i veštačkih aroma. U pojedinim voćnim jogurtima nalazi se oko šest odsto voća.
Ukoliko je u pitanju voćni jogurt od jagode, to znači da se u 200 mililitara nalazi samo jedna jagoda, dok ostatak čine boje, arome i sredstva za zgušnjavanje – objašnjava nutricionista Milan Janković.
(Blic)
