Osim što većina zaraženih virusom Zapadnog Nila, koji na ljude prenose komarci koji su prethodno ujeli zaraženu pticu, ima zdravstvene smetnje kojima niko od nas ne pridaje veliki značaj, 90 odsto osoba inficiranih ovim virusom nema nikakve znake bolesti.
Ipak, reč je o opasnoj bolesti, a juče je od nje stradao prvi čovek u Srbiji.
Kod ostalih zaraženih osoba, simptomi podsećaju na grip: telesna temperatura se naglo povećava, prisutna su glavobolja i umor, kao i bol u grlu, leđima, mišićima i zglobovima. Ova bolest ponekad izaziva i blagi prolazni osip i uvećanje limfnih čvorova, a posle ovih tegoba najčešće nastupa ozdravljenje.
Međutim, kod nekih pojedinaca, naročito starih osoba, virus Zapadnog Nila može da izazove ozbiljnu bolest koja deluje na moždano tkivo. Kada dovede do aseptičnog meningitisa ili encefalitisa – upale mozga, reč je o njenom neuroinvazivnom obliku, koji zahteva hospitalizaciju.
Ukoliko se kod vas jave prvi znaci encefalitisa kao što su povišena temperatura, slabost mišića i/ili konfuzija, potrebno je da odmah zatražite lekarsku pomoć. Simptomi ove varijante groznice su i glavobolja, ukočen vrat, stupor (tupost), dezorijentisanost, koma, treme, konvulzije (naizmenično grčenje i opuštanje telesnih mišića, usled kog se telo pacijenta trese), slabost mišića i paraliza.
Kako u vrlo ozbiljnim slučajevima ova groznica može da izazove stalno oštećenje živaca, pa i da bude smrtonosna, ponekad nakon preležane infekcije dolazi do gubitka pamćenja, teškoća prilikom hodanja, mišićne slabosti i depresije.
Za lečenje groznice Zapdanog Nila ne postoji specifična terapija. Kod težih slučajeva i osoba za koje se sumnja da su zaražene ovim virusom lečenje se sprovodi na odeljenjima intenzivne nege, uz obilnu primenu infuzija tečnosti i hrane, regulisanje disanja (prema potrebi i respiratorom) i stabilizaciju funkcija kardiovaskularnog sistema.
Da bi se sprečile komplikacija i sekundarne infekcije (upala pluća, mokraćnih kanala…) u lečenju se primenjuje i odgovarajuća simptomatska terapija antibioticima, kardiotonicima, antiedematoznim lekovima, antiepilepticima i drugim lekovima.
Za sada ne postoji odgovarajuća vakcina za zaštitu ljudi od virusa Zapadnog Nila.
Stopa smrtnosti je veća kod starijih osoba, naročito kod osoba iznad 75 godina života.
(J. B., Telegraf)