Vladan Glišić, Intevju: Evropski narodi su taoci elite Evropske unije!

Član starešinstva Pokreta „Dveri – za život Srbije“ Vladan Glišić u  intervjuu za azerbejdžansku redakciju Sputnika govorio je o evropskoj krizi sa migrantima, ekonomskim i političkim problemima u EU.

Koliko danas vidimo, Evropa se suočila sa problemom migracije. Mnoge eksperte smatraju da EU neće moći ekonomski da izdrži toliki priliv migranata u svoje zemlje. Šta očekuje Evropu i kako će ona moći da reši ovo pitanje?

EU je ekonomski oslabljena svetskom ekonomskom krizom i ovo je najgori trenutak za migrantski talas koji preti da Evropu potopi u ekonomskom, demografskom i kulturološkom smislu. Ovo je prvi put u novijoj istoriji da bliskoistočni narodi kreću u pohod na Evropu ali bez oružja, ustvari naoružani paketom ljudskih prava kojima će lakše osvajati Evropu nego oružjem. U svetu“ meke moći“ ispostavilo se da je slika utopljenog deteta ubojitija nego oružana sila. Evropske elite će podizati zidove ali njihovi građani su već mentalno pripremljeni da prime migrante u srce EU. Međutim, ovaj rad medija pod kontrolom SAD koji EU-građanima pune svest i izazivaju emocije prema migrantima ustvari otkriva šta se stvarno dešava. Po ko zna koji put se ispostavlja da je opasno biti neprijatelj SAD ali je još opasnije biti njihov prijatelj. Onog trenutka kada su SAD shvatile da više nemogu da vladaju svetom odlučile su da to onemoguće i drugima te su počele da izazivaju krize kojima upravljaju kako bi oslabili moguće naslednike na tronu svetske dominacije. Najopasniji konkurent SAD-u su Evropa koja bi se otrgla njihovoj kontroli i povezala novim savezništvom sa Rusijom. Zato je potrebno oslabiti Evropu, gurnuti je u ekonomski, demografski, kulturuloški i bezbednosni haos na isti način na koji se Rusiji pravi kriza u Ukrajini. Zato se sada narodi Evrope sreću sa nenasilnim osvajanjem sa Bliskog Istoka kroz migrantski talas izazvan delovanjem SAD. Narodi Evrope u ovoj borbi na svojoj strani nemaju medije koji su pod kontrolom SAD, kao i čelnici EU. Oni će pokušati da pridobiju evropsko javno mnjenje pričama o ljudskim pravima, prikazivanjem stradanja migranata u pokušaju da emocijom oslabe odbrambene mehanizme Evropljana. Na drugoj strani isti ti evropski narodi će kroz ovu krizu pokazati da li su i dalje onako ksenofobični kakvi su bili kroz istoriju i da li su onako proračunato sebični kakvim ih je zapadna civilizacija oblikovala. Uz ponekog državnika koji služi pre svega interesima svog naroda –kakav je naprimer Orban u Mađarskoj, uz zidove i ograde – to će biti jedina odbrana Evrope od migrantskog talasa koji im je politika SAD poslala.

Da li možemo reći da Evropa se suočava sa rezultatima svoje politike u Libiji i u državama bliskog Istoka, to jest Siriji i Iraku?

Evropski narodi postaju taoci svoje EU elite. Ta elita je izdašno podržavala politiku SAD, NATO i raznih američkih korporacija na razaranju suverenih država na severu Afrike i na Bliskom Istoku. Ti režimi možda nisu bili idealni ali su omogućavali normalan život svih ovih ljudi koji su danas pretvoreni u izbeglice što u migrantskim talasima zapljuskuju Evorpu. Tako sada potpuno pravedno Evropa, i to ona organizovana u EU, treba da primi te nesrećne ljude i plati punu cenu politike koju je podržavala na severu Afrike i u Siriji, Iraku pa i u Turskoj.

Zašto zapadne evropske države praktično se zatvaraju od istočnih evropskih zemalja, ne pružeći im nikakvu pomoć?

Kroz odgovor na ovo pitanje se vraćamo na onaj odbrambeni mehanizam kojim se državnici EU naroda koriste kada već nisu u stanju da se suprotstave uticaju svojih medija pod američkom kontrolom na javno mnjenje u EU. Tačka u kojoj će se pomiriti američka priča o „nesrećnim ljudima iz migrantskog talasa kojima je svaki građanin EU dužan da pomogne“ i stari, ksenofobični i sebični mentalitet zapadnoevropskih građana jeste tačka u kojoj će svi oni „velikodušno“ ponuditi migrantima za utočište istočnoevropske zemlje. Zato će pomoć EU u rešavanju migrantske krize ka istočnoevropskim zemljama i narodima biti samo u tome da se oslobode fondovi kojima će siromašni narodi biti kupljeni da prihvate migrante u svojim sredinama a njihovi političari da opet kroz korupciju i ucene budu ti koji će to svojim narodima objasniti kao još jednu razvoju šansu.

(ru.sputnik.az)