Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Beogradska policija je u stanu uhapšenog Siniše M. (42), koji se sumnjiči za nadziranje premijera Aleksandra Vučića i njegovog stana, pronašla oružje, saznaje „Alo!“.
Pojedini sagovornici ukazuju na to da i u ovom slučaju postoje pojedine analogije sa događajima koji su prethodili ubistvu premijera Zorana Đinđića, a simptomatično je i to što je otkriveno da je Vučiću pretnja upravo čovek koji je blizak sa naslednikom šefa zemunskog klana Lukom Bojovićem.
– Dovoljno je da pročitate biografiju čoveka koji je uhvaćen kako nadzire Vučića i ne morate biti stručnjak za bezbednost da biste posumnjali da je reč o sličnom scenariju kao 2003. godine, kada je ubijen Đinđić. Ipak, činjenica je da su državni organi ovog puta znatno spremniji i da neće dozvoliti bilo kakvo iznenađenje – smatra izvor blizak državnim organima.
Siniši M. određeno je policijsko zadržavanje, nakon čega će biti saslušan u tužilaštvu. Na slučaju radi treće odeljenje beogradske kriminalističke policije.
Inače, ministar Nebojša Stefanović je nakon Sinišinog privođenja rekao da se radi o bivšem pripadniku obezbeđenja Luke Đurovića, koji je ubijen 2013. godine, a koji je bio u bliskoj vezi s Lukom Bojovićem. Vrhovni sud Španije potvrdio je presudu početkom novembra Luki Bojoviću, koji je osuđen na 18 godina zatvora zbog ubistva Milana Jurišića Jureta.
Luka Đurović je bio vođa najjačeg kriminalnog klana u Baru, a važio je za glavnog saradnika Luke Bojovića. Đurovićevo ime ranije je pominjano u akciji italijanske policije „Šah-mat“, u kojoj se sa još 36 osoba teretio za šverc 87 kilograma kokaina, ali je oslobođen optužbi. Iako je povezivan s brojnim sumnjivim poslovima i mafijaškim likvidacijama, Đurović nikad nije osuđen. Poginuo je pre dve godine u saobraćajnom udesu, a policija dobila je informaciju da se možda radilo o ubistvu.
Tužilaštvo za organizovani kriminal, koje je podiglo optužnicu protiv Luke Bojovića 2010. godine, navodi da je on stao na čelo „zemunskog klana“ nakon ubistva Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića, koji su do tada bili vođe ovoga klana. Ovaj klan stoji iza ubistva premijera Zorana Đinđića. Predsednik Vlade Republike Srbije i lider DS-a Zoran Đinđić pogođen je snajperskim hicem 12. marta 2003. godine ispred zgrade Vlade Srbije.
Kriminolog Zlatko Nikolić: Vučiću ugrožen život
Kriminolog Zlatko Nikolić rekao je da je premijeru ugrožen život. – Uslovi za državni udar nisu postojali, ali vam za atentat ne trebaju posebni uslovi. Ako neko toliko puta obilazi prebivalište premijera Vučića, onda vam je jasno da je vrag odneo šalu. Pokušaj ovog „osmatrača“ nije neozbiljan, to mora do kraja da se istraži i da se vidi za koga je radio i ko ga je platio – zaključuje Nikolić.
Aleksandar Radić
Nemoguće je odgovoriti na pitanje da li je neki političar dovoljno bezbedan, pre svega jer se gotovo svaki put atentat izvodi sa saučesnicima, ako ne čak i s organizatorima unutar bezbednosnog sistema.
Vojni analitičar Aleksandar Radić u izjavi Tanjugu kaže da su svi na Balkanu pomalo paranoici, ali i da svakome bar neko zaista „radi o glavi“.
On objašnjava da, s obzirom na aktivnosti premijera Aleksandra Vučića, ali i na činjenicu da se u vrhu vlasti donose važne odluke, i to ne samo političke, nekome može da se učini da su njegovi interesi ugroženi, te da u tom slučaju postoji rizik da „neko ko štiti svoj interes može posegnuti za radikalnim merama“.
S druge strane, prema njegovim rečima, MUP, BIA i Kobre su zaduženi da učine sve da obezbede ličnost premijera.
Smatra da je nemoguće odgovoriti na pitanje da li je neki političar dovoljno bezbedan, pre svega jer se gotovo svaki put atentat izvodi sa saučesnicima, ako ne čak i s organizatorima unutar bezbednosnog sistema.
„To je neko istorijsko pravilo. Bilo je incidentnih situacija ljudi koji su nasumice dospeli do štićenih ličnost, ali u moderno vreme je stvoren neki mehanizam za sve političare, a naravno i premijera Vučića, koji bi trebalo da ih štiti od rizika nasumičnog incidenta“, naglasio je Radić.
Gotovo je nezamislivo da protiv jedne štićene ličnosti, kao što je premijer jedne evropske zemlje, bude, kako ističe, pokrenuta akcija koja bi možda dovela do atentata a da nemate saradnike koji bi bili unutar samog sistema obezbeđenja.
„Kada biste imali informaciju da postoje takvi ljudi radili biste u sistemu bezbednosti koji to treba da spreči“, dodao je on.
O propustima u sistemu obezbeđenja saznaje se tek kada je suviše kasno, podseća Radić.
„Lako je biti general posle bitke i analizirati ko je šta mogao drugačije uraditi. Ne ulazeći uopšte u ono što se dešava na dnevnopolitičkom planu, bezbednosni sistem Srbije mora da štiti određen broj ličnosti, a premijer je samo vrh. Nemoguće je dati procenu da li je taj sistem bezbednosti dovoljno efikasan. Prava vest kada se govori o bezbednosnom sistemu jeste da ne postoji vest, da se ne dešava ništa loše“, rekao je on.
(Alo, Tanjug)
