Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Oliver Kromvel, vođa parlamentaraca koji su se tokom Engleskog građanskog rata borili protiv samovolje kralja Čarlsa I, dao je nalog da se za celu njegovu vojsku štampa džepno izdanje knjižice sa probranim biblijskim citatima. Ostalo je krvava istorija
Vojničke Biblije koju je delio svojim borcima. Foto: Wikipedia/ate.org.uk, Doug Coldwell
Sredinom 17. veka u Engleskoj je buktio građanski rat između kralja Čarlsa I koji je želeo neograničenu vlast, sa jedne strane, i parlamentaraca koji su tu vlast želeli da ili ograniče ili sruše monarhiju u potpunosti, sa druge strane.
Engleska i Škotska – u tom trenutku dve nezavisne države u personalnoj uniji, budući da su imale istog monarha (Čarlsa) – već su bile dobrano protestantske države, dok je Irska (de fakto nezavisna, iako su Englezi na nju polagali pravo) bila katolička.
Međutim, engleski protestantizam koji se zove anglikanizam, bio je u skoro svakom smislu katolicizam, samo što je rimski papa zamenjen kraljem kao poglavarom. To se nije dopadalo mnogima u Engleskoj, i mnogi su želeli da razviju prezviterijanski sistem kakav je postojao i postoji u Škotskoj crkvi.
(Imajte u vidu da protestantizam u istoriji hrišćanstva ima sličnu ulogu i formu koju u istoriji islama ima salafizam, kao dominantna sunitska forma islamizma.
Portret Olivera Kromvela, vođe parlamentarnih snaga tokom Engleskog građanskog rata. Foto: Wikimedia Commons/National Portrait Gallery: NPG 536
Paralele su brojne: puritanizam, zahtev za vraćanjem fundamentima vere, doslovna interpretacija svetih spisa. Čak se i pojavljuju u istom trenutku: oko 15 vekova nakon pojave hrišćanstva dolazi do pojave protestantizma, i oko 15 vekova nakon pojave islama dolazi do pojave salafizma.)
Takođe, postojala je večita bojazan od povratka Engleske na rimokatolicizam; nekada je bila opravdana, a nekada ne, ali je bitno da je bila prisutna. Zbog svega navedenog, verske tenzije su bile ogromne i igrale su veliku ulogu u Engleskom građanskom ratu.
Oliver Kromvel, koji je tokom većeg dela tog perioda predvodio parlamentarne snage (takozvanu Armiju novog obrasca, zbog toga što je po organizaciji i strukturi bila potpuno drugačija od svega dotad viđenog, zbog čega je bila ključni iskorak ka modernim oružanim snagama), za svoje je protestantske vojnike dao da se štampa “Vojnička džepna Biblija“.
Kromvelova vojnička džepna Biblija tokom Engleskog građanskog rata. Foto: Wikipedia/Doug Coldwell
Prvi put je izdata 1643. godine i vrlo brzo je postala obavezni deo opreme svakog borca parlamentarnih snaga, a njena veličina od 136×78 milimetara (slično današnjim pasošima) omogućavala je da je vojnici nose u unutrašnjem džepu prsluka, uz srce, a da im ni na koji način ne smeta pri kretanju.
Puritanski crkveni vođa Ričard Bakster je pisao da je ova džepna Biblija spasila život jednom vojniku tako što je zadržala ispaljeno zrno koje bi udarilo tačno u srce.
Tako malog formata mogla je da bude zato što je imala samo šesnaest stranica sa oko 150 biblijskih citata, koji su se svi listom odnosili na rat i koje je delom birao sam Kromvel.
Foto: Profimedia/Corbis
Pošto u Novom zavetu kao radikalnom raskidu sa hebrejskom tradicijom rat ne igra nikakvu ulogu, već naprotiv, svi citati (osim njih četiri) u Kromvelovoj džepnoj Bibliji su iz Starog zaveta.
Namera je bila da se Armiji novog obrasca (koja je bila praktično nepobediva zahvaljujući Kromvelovoj obuci) podigne moral i pruži verska inspiracija, te da se u nju uvede stroga disciplina.
Po rečima samog Kromvela, snage pod njegovom komandom nisu izgubile ni jednu jedinu bitku nakon što je uveo džepnu Bibliju.
Masakr engleske vojske nad irskim civilima u Drogedi sredinom 17. veka. Foto: Wikimedia Commons/Mary Frances Cusack (1832–1899)
Primeri citata koji su se u njoj nalazili su recimo “Gospod će se tući za vas, a vi ćete ćutati” (Izlazak 14:14) i “Jer Gospod Bog vaš ide s vama i tući će se za vas s neprijateljima vašim da vas sačuva” (Ponovljeni zakoni 20:4).
Takođe, cela knjižica je bila podeljena u šesnaest poglavlja koji su imali posebne naslove. “Vojnik ne sme činiti rđavo”, “Vojnik mora biti hrabar za Božiju stvar”, “Vojnik mora voleti svoje neprijatelje jer su to njegovi neprijatelji, i mrzeti ih jer su Božiji neprijatelji”, neki su od njih.
Pored toga što je pobeđivala u svim bitkama, Armija novog obrasca je poznata i po nizu pokolja koje je izvršila nad onima koji su odbili da se predaju, a posebno nad irskim katolicima bez obzira da li su hteli da se predaju ili ne.
Zamak Ešford u Irskoj. Foto: Wikipedia/Ericci8996
Ne pričamo samo o pokoljima ratnih zarobljenika, već i pokoljima civila: nenaoružanih ljudi, žena, dece, staraca. Procena je da je u tom periodu Irska izgubila pola miliona stanovnika, što je polovina ukupnog tadašnjeg broja njenih žitelja. Smaragdno ostrvo i dalje pamti, i i dalje mrzi Kromvela.
A kako i da ga ne mrzi. Da je barem masakre nad njima vršio koristeći neku drugu knjigu umesto Biblije, da barem nije opravdanje za zločine tražio u Svetom pismu koje je sveto i Ircima, možda bi im bilo lakše. Mada, verovatno ne bi.
Šta se nameće kao zaključak? Pa, ako je čovek sklon zverstvu najlakše je naći opravdanje u religiji, i time oprati i obraz pred svetom i svoju sopstvenu savest.
(O. Š.)
