POČINJE BITKA U VUČIĆEVOM OKRUŽENJU: Mirno neće biti, šta god da uradi, napašće ga svakako- Amerikanci spremili scenario..

Piše: Željko Cvijanović

E sad, ako su Ameri već izašli sa zahtevima pred novu vladu – a ne verujem da nisu odavno – sad se suočavaju s tim da su ih Rusi i Kinezi nadigrali, utoliko više što sam Vučić pokazuje više interesa za rusko oružje i kineske pare nego za izduvanu magiju otvaranja evropskih poglavlja.

Mirno neće biti šta god da uradi. Bitka će napre početi između ološa i borbenih ljudi u Vučićevom okruženju

Popuštanje pritiska može biti samo trenutno. Vučić definitivno silno nervira Amere i njihova dilema može biti samo sledeća: ili da ga napadnu odmah ili da ga napadnu pošto ga nateraju da popusti i isporuči im još nekoliko stvari koje im trebaju. Elem, napašće ga svakako.

1.
I tako smo došli u kritičnu fazu. Samo što su ispucali lokalnu artiljeriju – Rođu Šabića i Sašu Jankovića – koji su se, složni kao srp i čekić, javno zgražali na drsko pisanje Informerada Vučiću o glavi rade Kajl Skot i Majkl Devenport (onakvi ljudi), Ameri i Evropljani morali su da se oglase sami. Briselka devojka Maja Kocijančić rekla je da su optužbe bez osnova, ali njeno težište nije bilo na demantu, već na toploj evropskoj nadi da „su vlasti u Srbiji vrlo svesne toga“. Skot, suvereni bas ovog hora, rekao je da optužbe Informera „otkrivaju namere da se podriju pozitivni odnosi koji postoje između SAD i Srbije“.

Nije običaj da takvi odličnici polemišu sa tabloidima, osim kad moraju, odnosno kad misle da iza tih napisa stoji sam Vučić. Nije ni Jankoviću, ni Šabiću, ni Kocijančićevoj, ni Skotu bilo do Informera, svi oni gađali su Vučića. Janković je zahtevao da se ogradi od Informera, Kocijančićeva da vlast prizna da su sve to gluposti, dok je Skot opomenuo Vučića da tako kvari odnose sa Amerikom, a bar on zna šta to znači.

Elem, nije nikom od njih problem Informer, pa ni to što Vučić zna da oni stoje iza protesta i medijskih operacija. Njima smeta što se on usuđuje da, makar preko Informera takve stvari pušta u javnost. Jer nije kraj sveta da se sukobiš s njima, nije toliki čak ni kad se braniš i uzvraćaš udarce ispod stola, ali neoprostivo je kad o tome glasno pričaš.

2.
Za ukus Amera i mreže njihovog lokalnog polusveta Vučić je posle izbora opasno „poorbanio“, naginjući prema Rusiji i Kini. Stvar je delikatnija: pred nama je trenutak istine – izbor vlade, iz čijeg će se sastava čitati o budućoj politici Srbije mnogo više nego, recimo, iz Vučićevog ekspozea. E sad, ako su Ameri već izašli sa zahtevima pred novu vladu – a ne verujem da nisu odavno – sad se suočavaju s tim da su ih Rusi i Kinezi nadigrali, utoliko više što sam Vučić pokazuje više interesa za rusko oružje i kineske pare nego za izduvanu magiju otvaranja evropskih poglavlja. Gde u tim koordinatama vidi američku batinu, uskoro će i na to da odgovori.

Nije to samo ona vulgarna priča, u kojoj su levo Ameri i Englezi, a desno Rusi i Kinezi, pa ti merkaš i biraš. Ovde je kao glavni problem niklo to što su Srbi pokazali nameru da igraju protiv krupijea i što bi u tom besmislenom hazardu sad začudo mogli nešto i da zarade. O čemu se radi?

Kad je Srbija pristala na pogubne uslove MMF, razumevajući ga kao političku, a ne finansijsku instituciju, nije se samo obavezala na rđav ekonomski model već i na put ekonomskog davljenja, koje prethodi završnom političkom udarcu, posle koga bi već bila toliko slaba, taman koliko je neophodno da bi Ameri realizovali svoju viziju stabilnog Balkana.

Srbija je pristala na sve, a onda je pozvala Si Đinpinga sa torbom od deset milijardi dolara kineskih investicija, koje ne samo da joj rešavaju pitanje najvećeg regionalnog rasta već daleko odlažu trenutak političkog sloma.

Rečju, koliko god to čudno bilo, posle Sija vreme u Srbiji više neće raditi za Amere. Pa još ako Kinezi izvade iz torbe onaj plan Dunav-Morava-Vardar – lakmus na kome je ovih godina svaka učena budala potvrdila svoj rđav smisao za humor – mi smo pitanje svog preživljavanja, bar koliko je do ekonomije, rešili, ako razumete o čemu govorim.

3.
E sad, nije MMF pred Beograd postavljao zamke kao pred najmlađeg carevog sina da bi ih ovaj savladavao i dobio ruku princeze, već da bi propao. To što je Srbija ostala u rđavom ekonomskom modelu, to je u redu, ali ako to Amerima više ne isporučuje očekivani rezultat, onda ništa nije u redu, ni Srbija, ni model. Otud bih rekao da, ako su Ameri već razgovarali sa Vučićem o novoj vladi, moraće ponovo, mnogo jasnije, mnogo grublje i preteći mnogo više nego pre, naravno, uz likovanje i terciranje sveg ovdašnjeg ološa.

Otud, Vučićeva ideja da Si Đinpinga dočeka sa vladom punog mandata verovatno se neće ostvariti, nego ćemo je, kako je sam najavio, čekati još bar mesec dana. Neće to biti problem za kineskog predsednika niti za poslove koje donosi, ali biće jasan znak velikih pritisaka kojima će Vučić tek biti izložen. Jer šta bi drugo moglo da ga ometa: ima mandata, što na svojoj što na listama koje može da pozove, da bi vladu mogao da sastavi za sat vremena.

4.
Da pritisci postoje sa više od jedne strane – gde onaj drugi ne bih opisao kao ruski, već pre kao unutrašnji – pokazalo se i u Vučićevom pokušaju da rastereti aferu Savamala. Dakle, izašao je pred novinare i rekao da iza rušenja u Hercegovačkoj stoji sam vrh beogradske vlasti.

I, kad su svi već bili sigurni da je prineo žrtvu da bi bar na neko vreme zaustavio strance i lokalnu poslugu i da će Siniša Mali do kraja dana postati Siniša Bivši, prkosno se s njim pojavio na prijemu u ruskoj ambasadi, celo veče mu ne dozvoljavajući da se odvoji od njega. Sve je ličilo na smenu Bate Gašića: najpre je prebrzo najavljena, a onda se dugo razvlačila, gde su oba pola pritisaka na Vučića, umesto da budu podjednako zadovoljni, ostali podjednako nezadovoljni.

Naravno, za punu ocenu tog poteza trebalo bi imati bar jednako informacija koliko i Vučić – možda mu blago popuštanje pritiska otvara neki drugi prostor gde bi mogao da poentira – tek, odricanje od svojih ljudi u momentu kad se vojske okupljaju na bojnom polju nije dobar signal pre svega za njegove ljude. To je znak slabosti. Dok najavljuje kako mu je potrebna borbena vlada, Vučić je doveo u dilemu sve one koji mu se upravo borbenošću preporučuju.

Pritom, popuštanje pritiska može biti samo trenutno. Vučić definitivno silno nervira Amere i njihova dilema može biti samo sledeća: ili da ga napadnu odmah ili da ga napadnu pošto ga nateraju da popusti i isporuči im još nekoliko stvari koje im trebaju. Elem, napašće ga svakako.

Ali, da rezimiram, šta nam govori najava smene i istovremena Vučićeva zaštita Malog? Šta nam govori osuda i u isto vreme razumevanje za rušenje u Savamali? Jednostavno: on konačnu odluku još nije doneo.

5.
Zato će narednih mesec dana odrediti put Srbije za nekoliko godina, možda i duže. Vučić je Rusima i Kinezima već rekao „da“. Red je da još odgovori Amerima, kojima će „da“ značiti samo ako Vučićevo „da“ za Putina i Sija postane „ne“. Kratko i jasno.

Mirno neće biti šta god da uradi. Bitka će napre početi između ološa i borbenih ljudi u Vučićevoj okolini. Potom u njemu. Neko će na kraju morati da bude počišćen. Čak i ako bude ličila na to, ova vlada biće vlada balansa manje od prethodne. Patkica će pojesti nas ili mi nju. Ameri će nam prvi objaviti Vučićevu odluku. Ako budemo znali da čitamo.

(Standard.rs)