ONA IMA 120 GODINA, izgleda trostruko mlađe i ne može nikako da se razboli (VIDEO)

Foto: AP/Tanjug

Upoznajte Hunze – neverovatne ljude koji žive po 120 godina, nikad nisu bolesni i već 2.400 godina čekaju Aleksandra Velikog da se vrati

Hunzi su stari narod, smešten na samoj granici Pakistana i Indije, a poznati su po tome što njihov životni vek traje 110-120 godina, pa je njihovo mesto stanovanja poznatije kao oaza mladosti.

Skoro nikada nisu bolesni, a zahvaljujući genima uvek izgledaju mladoliko. Oni su pravi primer da način života, približan idealnom, zaista postoji. Hunzi se kupaju u ledenoj vodi, čak i na temperaturi od 15 stepeni ispod nule, a žene i sa 65 godina rađaju decu.

Leti jedu sirovo voće i povrće, a tokom zime konzumiraju suve kajsije, proklijale žitarice i ovčji sir. Postoji period kada Hunzi ništa ne jedu, a on je poznat kao “gladno proleće”.

Naziv je dobio po tome što je voće tada još nezrelo i tada piju isključivo sok od suve kajsije. Perod traje 2-4 meseca, a u njihovoj istoriji se strogo poštuje kao vrlo uzdignut kult.

Proteine unose u najmanjim količinama, a dnevno unesu u proseku 1.933 kalorije, od kojih je 50 g proteina, 36 g masti i 365 g ugljenih hidrata. Iz iskustva mnogih stranaca pridošlica, koji su se preselili u dolinu reke Hunze, zaključili su da je glavni faktor dugovječnog života zdrava ishrana.

Foto: Wikipedia/Yasin Chaudhry

Škotski lekar, Mek Herison, koji je upoznao ovaj narod, po povratku u Englesku, izveo eksperiment na velikom broju životinja. Jedna grupa se hranila normalnom hranom londonske radničke porodice, koja je podrazumevala beli hleb, haringe, rafinisani šećer, konzervisanu hranu i kuvano povrće. Kao rezultat takve ishrane, kod životinja su se pojavile različite ljudske bolesti. Druga grupa životinja se hranila hranom Hunza i ostala je savršeno zdrava.

Jedan kineski magazin je 1984. godine opisao vrlo interesantan događaj. Jedan od Hunza, po imenu Said Adbul Mobuda, zbunio je sve radnike emigracione službe na londonskom aerodromu “Hitrou”, kada je pokazao svoj pasoš. On je bio rođen 1832. godine i imao je 160 godina. Smatrao se štićenikom u zemlji Hunza, a pamtio je događaje još iz 1850. godine.

“Knjiga Hunza – ljudi koji ne znaju za bolest”, autora R. Birčer, ističe osnovne karakteristike njihove ishrane, tvrdeći da su one ključne za zdrav život: Vegetarijanski vid ishrane – velika količina sirovih namirnica; u ishrani dominiraju voće i povrće, prirodni proizvodi, bez ikakve dodamo hemije, namirnice koje se spremaju tako što se čuvaju svi njeni biološki vredni materijali, alkohol i slatkiši su na spisku namirnica koje retko kad unose, poštuju redovan period gladovanja.

Na međunarodnom kongresu o kancerogenim oboljenjima u Parizu, obeleženog u avgustu 1977. godine, stručnjaci su objavili kako “po podacima geokancerologije (nauka za istraživanje raka u različitim regionima sveta), potpuno odsustvo raka javlja se samo kod naroda Hunza”.

Za njih je preći 100 do 200 kilometara dnevno, isto što i za nas prošetati oko kuće. Hunzima pentranje uz strmu planinu ne predstavlja nikakav problem, a silaze veseli i energični.

Neki Hunzi veruju da su potomci Makedonaca, koji su u pohodima s Aleksandrom Velikim došle na prostore gde oni danas žive. U njihovoj kulturi postoji predanje da će se veliki vladar jednog dana vratiti i oni još uvek čekaju taj dan, već 2.400 godina.

Pogledajte snimke:

(Telegraf.rs / Nezavisne)