RUSKI EKSPERTI: Na Istoku će uskoro početi glavne bitke za vladanje svetom!

Piše: Sergej Filatov

Politička situacija u zemljama koje se graniče s Rusijom izaziva zabrinutost, ali je bezbednost na granicama države na odgovarajućem nivou, izjavio je portparol predsednika RF Dmitrij Peskov.

Svoju zabrinutost Rusija je izrazila tokom nedavne runde pregovora u okviru Saveta Rusija-NATO.

Pregovora koji su bili prekinuti na inicijativu NATO zbog događaja u Ukrajini. Tada su se na Zapadu pravili da ignorišu Rusiju. Sada je jasno da se Rusija više ne može ignorisati, pa je iz Brisela došla inicijativa da se obnovi dijalog u okviru Saveta. Za početak na nivou ambasadora.

Obratite pažnju da je odluka da se Rusija pozove za pregovarački sto Saveta Rusija-NATOdoneta u trenutku kada je aktuelno nekoliko kriza. Tih kriza je prilično mnogo, to znači da s njima treba nešto činiti, a to znači da je za to potrebno vreme, a na vremenu se može dobiti pozivanjem Rusije na novu rundu pregovora, kako bi tu bili sigurni da neće biti nikakvih iznenađenja.

Evo. Italijanske banke se praktično nalaze u predbankrot-stanju. Samo u poslednjih par nedelja indeks italijanskog bankarskog sektora smanjio se za 30 odsto. Niz stručnjaka smatra da kolaps italijanskih banaka može da izazove talasa bankrotstava koji će se proširiti na celu EU ili čak na celu planetu.

Dalje. Kineske vlasti su oštro protestovale kod SAD zbog situacije u Južnom kineskom moru i posavetovale im da „razmisle o svojim rečima i postupcima“. To se dogodilo nakon što je Arbitražni sud u Hagu presudio da Kina nema „zakonske osnove da polaže pravo da više delova akvatorije Južnog kineskog mora“, a zatim je portparol Stejt departmenta Džon Kirbi izjavio da SAD računaju na to da će Kina poštovati odluku suda u Hagu, a da će odbijanje „biti smatrano za kršenje međunarodnog prava od strane Pekinga“. Saslušavši to, Peking je nazvao sud u Hagu „marionetom“ spoljnih sila.

Brexit je bio hit juna, zadavši novu putanju preformatiranju zapadnog političkog prostora.

Odande su već… počeli da beže! Pritom su počeli da beže najpametniji i najdalekovidiji – Englezi, kojima se mora priznati: strateške planove umeju da prave decenijama unapred i vide situaciju onakvom kakva jeste. Zato su i shvatili: sadašnja kriza se neće završiti ničim dobrim po EU.

A postavljanje Borisa Džonsona na funkciju ministra inostranih poslova Velike Britanije potreslo je čak i prekaljene zapadne komentatore. To ukazuje na potpuno novu spoljnu politiku Londona, bez dileme…

I na kraju, teroristički napad u Nici – to je udarac bezbednom životu u Evropi, sa svim posledicama koje iz toga proističu.

Šta da se radi?

Ovo prokleto rusko pitanje je danas pred Zapadom. I odgovor na njega su počeli da traže, između ostalog, u pravljenju pregovaračke pauze u odnosima s Moskvom – u svetlu povećanja kontingenata NATO pored naših granica.

Naravno, četiri bataljona NATO ne predstavljaju posebnu pretnju, ali opasnost nije u tih nekoliko stotina vojnika. Opasnost po nas krije se u samoj činjenici približavanja infrastrukture NATO državnoj granici. Jer, dogovorili smo se da u baltičkim zemljama ne bi trebalo da bude snaga alijanse, ali su oni zanemarili te dogovore.

„Stisak anakonde“ – to je plan opkoljavanja naših granica od Finske i Norveške preko Baltičkih zemalja, Istočne Evrope, Crnomorskog regiona, Kavkaza, Centralne Azije i dalje do Čukotke. I, on se – realizuje.

Dovoljno je pogledati kartu. I, sada je njima potrebno da potvrde prisustvo svojih trupa na granicama Rusije, sa planiranim pregovorima sa Rusijom ne pre razmeštanja trupa, nego nakon toga.

Eto kakva je bila dispozicija pre obnavljanja pregovora u okviru Saveta Rusija-NATO. I nije slučajno što su radi njihovog vođenja iz Moskve stigla vojna lica. Političari su, tako su mislili na Zapadu, svoju odluku doneli, i vojni stručnjaci bi trebalo samo da sprovedu te odluke.

Međutim, ovaj put plan NATO nije prošao. Moskva nije ušla u pregovore raširenih ruku i prijateljski nastrojena.

Da, razmatrano je mnogo toga što se događalo u poslednje vreme. I sve – pored naših granica.

„Anakondin čvor“ nije izmišljotina, već strategija naših „partnera“. Primetimo da su Amerikanci na savetu otvoreno obznanili jačanje svojih snaga u Istočnoj Evropi. Svojevrstan faktor „pritiska“.

To je ujedno i potpuno predvidljiv pokušaj da se ruska odbrana „rastegne“ duž naših ogromnih granica, kako bi se dobile „odrešene ruke“ na Tihom okeanu.

Da-da, upravo tamo, na Istoku će uskoro početi glavne bitke za vladanje svetom. Kina već reži na pokušaje SAD i Zapada da komanduju pored njenih obala – ma, gde je tu Južno Kinesko mora, a gde je Had.

Dalje će biti još žešće.

Upravo u takvim uslovima NATO odgovara da odvlači Rusiju pažnju Rusije na Evropu, na Kavkaz, na Centralnu Aziju. Kako Moskva prosto ne bi imala dovoljno naga i sredstava – ni vojnih, ni finansijskih – i za odbranu zapadnih granica, gde su moguće provokacije, i za reagovanje na pretnje s juga, i za istovremeno pružanje pomoći Kini, ako se na njega obruši moć venućeg hegemona. Oni se neće ustezati: ulog je hegemonija u narednih najmanje sto godina.

Možemo li da nadmudrimo suparnika? Nesumnjivo.

Našoj multinacionalnoj i multikonfesionalnoj zemlji potrebni su novi Cilj i novi Smisao, koji će iznići iz dubine samog naroda. Ujedinjena, konsolidovana Rusija nema čega da se plaši.

Taj proces je već počeo. U Rusiji sazreva platforma društvenog ujedinjenja i skoka u budućnost.

A sve ovo se događa upravo u vreme kada u zapadnom društvu sve više jačaju centrifugalne tendencije.

(Fakti)