Šta će Klintonova uraditi ako dođe na vlast, a šta Tramp? NATO, Rusija i vojska su njihovi PRVI potezi!

Verovatno ne postoji ozbiljan politički analitičar koji predstojeće američke izbore, na kojima će ova nacija na mesto budućeg šefa države postaviti ili republikanskog kandidata Donalda Trampa ili bivšu državnu sekretarku Hilari Klinton, iz demokratskog tabora, ne bi opisao kao “biranje manjeg zla”. Ipak, barem deo njihovih pristalica glasaće za njih zbog određenih stavki iz njihovih programa.

Evo za šta se sve zalažu Klintonova i Tramp:

Hilari Klinton

 

Objavljujući svoju kandidaturu za predsednicu SAD, Klintonova je rekla da običnim Amerikancima treba jedan šampion, i poručila svojim glasačima da ona želi da bude taj šampion.

Svoj naum izražen kroz ovaj slogan, Hilari je dokazala i kada je predstavila svoj program, u kom su posebno naglašeni priuštivost studiranja, nejednakost u zaradama, alternativni izvori energije, reforma krivičnog sudstva, politika naoružanja i ekonomski status srednje klase.

Kada je o spoljnoj politici reč, kao njegov bivši državni sekretar, Hilari prilično podržava Obamin stav u pitanjima poput nuklearnog sporazuma sa Iranom ili prijateljskih odnosa sa Kubom, ali se kod nekih tema, kao što je naoružavanje sirijskih pobunjenika u borbi protiv islamskih fundamentalista – mimoilaze.

Emigranti

Za razliku od Trampovih ideja o podizanju zidova duž granice SAD, koji bi sprečili meksičke migrante da dolaze u njegovu zemlju, Hilarin stav o imigracionoj politici i zakonima najbolje opisuje njena izjava “Kada su porodice jake i Amerika je jaka”. U tom cilju ona bi zatvorila privatne centre u kojima su emigranti zatvoreni, pojačala njihov pristup programima učenja jezika, kao i školovanju generalno, i humanizovala propise koji se odnose na njih.

Vojska

Nešto manje humanosti pokazala je u svojim izlaganjimana temu vojske, kada je istakla da SAD mora imati fizički najspremniju, najbolje opremljenu i najjaču vojsku za koju je svet ikada znao, za šta će biti neophodna i veća ulaganja u nju, što ona takođe promoviše.

ISIS

Ipak, Hilari nema nameru da svoje vojne trupe šalje u Siriju, za koju je rekla da na njenu zemlju neće kročiti nijedna njihova čizma, što važi i za Irak. Umesto toga, ona bi pružila podršku arapskim i kurdskim snagama, koje bi se u svom regionu borile protiv terorizma.

U vezi sa napadima na teritoriji države kojom bi volela da predsedava, navela je da se treba fokusirati na polje prevencije, u smislu dolaženja do informacija o planiranim napadima, pre nego što se prolije krv po ulicama nekog od američkih gradova.

Rusija i Kina

Uprkos fotografiji sa Vladimirom Putinom, nastaloj 2009. godine na kojoj drži crveno dugme, kao simbol “resetovanja” odnosa sa Rusijom, Klintonova je nedavno izjavila da je skeptična kada je on u pitanju, i pride ga nazvala nasilnikom, primećujući da SAD i Rusija imaju komplikovan odnos.

“On je neko kome stalno moraš da se suprotstavljaš jer će, kao i svi nasilnici, uzeti sve što bude mogao, osim ako to pre njega ne uradiš ti”, definisala je Klintonova.

Odnos SAD prema Kini, pak, opisala je kao izazovan, nastavljajući sa kritikovanjem njihovog odnosa prema ljudskim pravima, koji im zamera još od 1995. a zbog čega će insistirati da Kina počne da “igra po pravilima”, i to glede interneta, trgovine, teritorijalnih razmirica, ali i klimatskih promena.

Ishod tih pritisaka, međutim, neće je sprečiti da, kako kaže, sarađuje sa Kinom onda kada je to od interesa za SAD.

NATO

Severnoatlantska organizacija je još jedna o tema o kojima Klintonova i Tramp imaju dijametralne stavove, budući da ona smatra da je NATO jedna od najboljih investicija Amerike i izvor njene snage, zbog čega će nastaviti da podržava pravo Izraela da se brani.

Donald Tramp

 

Jedini američki kandidat za predsednika države koji će od izborne trke zaraditi ako ne mesto šefa države, a ono čitavo bogatstvo (jer se veliki deo njegovih izbornih aktivnosti odvijao u – ili svodio na plaćanje njima – njegovim hotelima, centrima, zgradama, terenima…) možda je najpoznatiji po svom planu o podizanju zida na granici sa Meksikom, koji bi upravo oni morali da finansiraju.

Kao metod prisiljavanja Meksika na to, Tramp je pomenuo ukidanje transfera miliona dolara koje Meksikanci, sa prebivalištem u SAD, šalju svojim porodicama “kod kuće”.

Osim za izraziti neprijateljski tretman “pridošlica”, koji podrazumeva potpunu zabranu muslimana i masovne deportacije neprijavljenih imigranata, Tramp se zalaže za agresivnu socijalnu politiku, u vidu mera povećanja zaposlenosti, podržavajući velike investicije u infrastrukturu.

Njegov program uključuje i poteze koji se vrlo dopadaju ženama, kao što su plaćeno porodiljsko odsustvo i niže cene dečije opreme, a izdatke poput ovog i mnogih drugih koje bi uveo, kako je više puta objašnjavao, namirivao bi lako čim bi se zapušile rupe u budžetu koje prave poreske prevare i zloupotrebe pravnih praznina u poreskom zakonu.

U pogledu spoljne politike, Tramp se protivi većini akcija koje je preduzimao Obama, na prvom mestu nuklearnom sporazumu sa Iranom, ali i odnosu prema posledicama rata u Iraku i ISISU.

Emigranti

Osim pomenutog – iako je nakon svoje prve verzije o migrantskoj politici koja se svodila na potpunu zabranu pristupa muslimana Americi, Tramp malo ublažio ovaj ekstremni pristup, prevodeći ga na teren “zemalja iz kojih teroristi dolaze ili onih koje su kompromitovane” ovom društveno-državnom, a protivzakonitom pojavom, saopštenje za štampu o “banovanju muslimana” i dalje postoji na zvaničnom sajtu njegove predsedničke kampanje.

On je, takođe, pozvao na proveru svih ljudi koji dolaze u SAD, a koja bi podrazumevala “ideološki test” novih imigranata.

Vojska

Prethodne fiskalne godine, SAD je u odbranu zemlje uložila 598 milijardi dolara, što premašuje izdvajanja za ovu budžetsku stavku narednih sedam zemalja na top listi finansiranja vojske, i to zajedno.

Trampova vizija obezbeđivanja sredstava za američke stalne oružane snage vredi 500 milijardi više, pa bi u narednih 10 godina SAD za njih izdvajala duplo više nego trenutno, što nije oduvek bio njegov stav – pre samo tri godine smatrao je da bi vojne izdatke trebalo smanjiti na samo 31 milijardu.

Elaborirajući svoje stavove o sličnoj problematici naoružanja stanovništva, podržavajući u potpunosti drugi amandman američkog ustava koji građanima jemči pravo na posedovanje oružja, Tramp je izjavio da dozvola za nošenje istog treba da važi u svih 50 američkih država, baš kao i vozačka.

Rusija

Hvaleći ruskog predsednika Vladimira Putina, Tramp je izrazio divljenje prema njegovim liderskim sposobnostima, iz kojih, kako je kazao, ima “čistu peticu”. On je najavio da bi njegov odnos sa Putinom bio izuzetno dobar, a da bi bolja saradnja sa Rusijom samo olakšala borbu protiv Islamske države.

Naklonost prema Putinu nije ništa novo, kad je u pitanju Tramp: u decembru 2015. pohvalio se da su Putinove reči hvale o njemu, vrlo dobra stvar i da bi “bilo zaista lepo kada bi zajedno pobedili neprijatelja”.

NATO

Kada bi se Donald Tramp pitao, jedna od mera štednji bila bi i ukidanje novčanih sredstava koja se izdvajaju za NATO, barem do određenog nivoa.

Za razliku od njegove demokratske rivalke, Tramp smatra da ova organizacija previše košta: “Pogledajte Ukrajinu. Mi vodimo računa o njoj, a zemlje u okruženju i ne zanima toliko. Zato mislim da bi valjalo da to razmotrimo – treba zadržati NATO, ali po daleko manjoj ceni”.

Još jedna od izmena koje bi uveo na tom polju bilo bi i podrobno razmatranje kojim zemljama i u kojim situacijama bi NATO pomagao, ali je isto tako u poslednje vreme i on revidirao svoj stav, ističići da se situacija od njegovog komentara da je NATO pao na ispitu borbe protiv terorizma, izmenila i da se savez sada bolje usmerio na rešavanje ovog pitanja.

(Telegraf.rs)