NOVI INTERVJU ANDRIJE PRLAINOVIĆA koji će razbesneti Vučića i Vladu Srbije!

Srpski vaterpolista Andrija Prlainović izjavio je da sport i izuzetno teškoj situaciji u našoj zemlji, kao i kultura.

Prlainović je sa vaterpolistima Srbije osvojio zlato na OI u Rio de Žaneiru, a potom je digao javnost izjavom da država ne ulaže dovoljno u sport.

„Sport je u Srbiji u sličnoj situaciji kao i kultura. Zapostavljeni su i nemaju pažnju države, a to su prave vrednosti ove zemlje. To je poražavajuće. Država koja se ovako odnosi prema kulturi i sportu teško da može da ima svetlu budućnost… Sport vidim pre svega kao sjajan način da deca započnu živote… Sa sportom je isto kao i u svim ostlaim sferama društva kod nas – najbolji idu napolje, igrači i sportisti, i treneri, što je najgore. U vaterpolu je situacija da 80 odsto najboljih trenera radi napolju, a većina su oni koji bi trebalo da rade sa mlađim kategorijama. Kod nas nisu adekvatno plaćeni, za vaterpolo tvrdim i znam da mnogi od njih dolaze na trening kao na drugi posao, kao na hobi. Svi rade nešto drugo da bi preživeli i ostatak tog dana iskoriste da bi radili sa decom dva sata…“, rekao je Prlainović za „Nedeljnik“.

Srpski vaterpolista je rekao da je njegova izjava posle OI bila spontana i iskrena.

„Nije mogla u tom trenutku da bude drugačija. Reagovao sam jer sam znao da je situacija vrlo ozbiljna, i mi svi u vaterpolu znamo šta nas čeka ako se ovako nastavi. Posle Tokija čeka nas verovatno borba za ulazak među osam, a ne za medalju. Vidim da je slična situacija u drugim ekipnim sportovima, i to je počelo da se oseća već i po rezultatima. U mnogim sportovima nas nije bilo na OI, iako su četiri ekipne medalje iz četiri sporta izvanredan rezultat – samo je Amerika osvojila više, jer je, naravno, imala i više ekipa na OI“, izjavio je Prlainović.

Na pitanje da li je izgubio nešto izjavom datom posle OI odgovara.

„Nisam ništa izgubio, bukvalno. Čak ni mir. Ali mislim da sam dužan mom sportu, jer mi je dao sve, i boriću se da vaterpolo u Srbiji dobije status koji zaslužuje. A mislim da zaslužuje status sporta od nacionalnog interesa. I ne mora da bude jedini, ali ovde ne može da bude tenis nacionalni sport. Novak Đoković jester najveći sportista i jedan od najvećih ljudi ikad rođenih na ovim prostorima, ali je taj rezultat napravio sam, s porodicom“.

On je istakao da nije imao neprijatnosti posle OI.

„Nisam imao neprijatnosti, samo to što me niko od medija nije zvao. Imao sam mnogo čestitki za zlato i skoro isto toliko čestitki za izjavu, što je zanimljivo, ali me niko od medija nije zvao za pojašnjenje, bilo šta, što je vrlo interesantno jer je i supruga navikla da prvih dana ne računa na mene koliko mi telefon zvoni. Ali ovoga puta – tajac. Niko od medija nije zvao“, objasnio je Prlainović.

On jerekao da je njegovo upozorenje prvenstveno bilo usmereno na budućnost srpskog sporta, pre svega klupskog, ali da situacija nije bolja ni u drugim važnim oblastima.

„Bilo je zloupotreba, izvlačenja iz konteksta, konstruisanja po medijima, ali takvi su naši mediji. Nije deo medija takav, nažalost, već većina, i zbog toga izbegavam da dajem izjave i još će me biti sve manje. Izvrnut je smisao i uopšte nije naglašeno kao bitno ono što je srž problema, nego se prebacila priča na to kolike su nagrade sportista i koliko se izdvaja iz budžeta. Niko se nije bavio analizom kakvo je zaista stanje u klupskom sportu, do danas ne znam da je iko istraživao o tome“, naveo je zlatni srpski vaterpolista.

Prlainović je rekao i da trenutno živimo „u zemlji rijaliti junaka, što negde znači da je i cela država pomalo rijaliti šou“.

„Taj nekvalitetan program na televiziji (a tu ne mislim samo na rijaliti program), opravdava se dobrim rejtingom, i to je postalo najbitnije u Srbiji, dobar i što bolji rejting. Sve je manje kvalitetnog programa, sve je više odvraćanja pozornosti građanima od normalnih svakodnevnih problema. Meni je to jadno i žalosno, ali je tako, dobrih stvari i pravih vrednosti ima sve manje na televiziji i u medijima uopšte“, kaže Prlainović i dodaje: „Nekome je cilj da se mladi zaglupljuju. I da gledaju nekvalitetan program na televiziji i da slušaju bljuvotine o najistaknutijim sportistima, o ljudima koji su ovu zemlju zadužili, predstavljali je na najbolji mogući način u svetu. A to traje već petnaestak godina“, istakao je Prlainović.