ŠTA SE KRIJE U SPAJANJU „BAJERA“ I „MONSANTA“: Samo budale još veruju u priču o jeftinoj hrani!

Lideri nemačkog farmaceutskog giganta „Bajera“ i američkog proizvođača genetski modifikovanog semenja „Monsanta“ su, objavljujući spajanje vredno 66 milijardi dolara, poslali svetu altruističku poruku.

Sa vašingtonskog Kapitol hila, iz zdanja američkog Kongresa, oni su, objašnjavajući razloge za „Bajerovo“ preuzimanje „Monsanta“ poručili da će ovaj brak svetu doneti više hrane, pomažući uzgajivačima da imaju bolje prinose.

Vest o najvećem spajanju u ovoj godini odjeknula je globalno, ali svet je ostao nepoverljiv.

Spajanje „Monsanta“, najveće svetske kompanije za seme i pesticide i giganta farmaceutske industrije „Bajera“, mnogi su u medijima okarakterisali kao „alarmantnu pretnju“ za snabdevanje hranom i poljoprivrednike širom sveta.

Poljoprivrednici su se uznemirili, strahujući od moćne pozicije „diktata“ novog giganta na tržištu semenja i pesticida.

A protivnici genetski modifikovane hrane u Evropi plaše se „Monsantovog“ uticaja na Starom kontinentu.

– Više od 70 odsto Nemaca kaže da ne želi genetski modifikovanu hranu na svojim tanjirima, ali to je upravo deo strategije ovog spajanja – upozorila je u nemačkom parlamentu Katarina Droge, poslanica „Zelenih“, koja je ukazala na „snažne negativne posledice“ ovog ujedinjenja za potrošače.

I u SAD su zakonodavci izrazili zabrinutost zbog mogućeg uticaja spajanja na američke farmere, već zabrinute zbog rastućih troškova proizvodnje: najveće svetske kompanije za seme i pesticide i giganta farmaceutske industrije.

– Plašim se da se ovim spajanjem stvara cunami – rekao je Čak Grasli, republikanac iz Ajove.

Sindikati farmera i organizacije koje se u SAD bave „nadzorom“ hrane i vode odmah su osudile spajanje kojim se jačaju veze između velikih farmaceutskih, prehrambenih i biotehničkih kompanija.

Udruženje potrošača je spajanje okarakterisalo kao „brak sklopljen u paklu“.

– Samo šest korporacija već dominira svetskim tržištem pesticida i semena. Dodatna konsolidacija će povećati cene i dalje ograničiti izbor farmerima, dok će dozvola da „Monsanto“ i prijatelji nastave da guraju poljoprivredni model koji nam je dao superseme, superbube i pesticide štetne po zdravlje.

Umesto toga, potrebno je da investiramo u agroekologiju, životno i produktivno ratarstvo – naveo je u saopštenju Marsijal Iši-Ajtman, stručnjak za pesticide.

„Nasdak“ je povodom velikog spajanja podsetio da se ne radi samo o dve najveće agrohemijske korporacije, već i o dva najveća ulagača u lobiranje. Dve kompanije su, kako se navodi, potrošile tokom poslednje decenije 120 milijardi dolara na lobiranje. „Monsanto“ se uglavnom fokusirao na industriju poljoprivrede, „Bajer“ na farmaceutsku arenu.

Veliko spajanje bila je velika vest u svim svetskim medijima, ali čak i neki od vodećih nisu propustili da izraze skepsu. „Blumberg“ je podsetio na istorijat dve kompanije.

„Bajer“, osnovan 1863. godine, razvio se, kaže se, u hemijsku i fabriku lekova, koja se proslavila uvođenjem heroina kao leka za kašalj 1896, a onda aspirina“ 1899. Navodi se i da je ova kompanija imala ugovor sa nacistima tokom Drugog svetskog rata i koristila rad pod prisilom. Danas ovaj farmaceutski gigant želi da „dominira hemijskim i tržištem lekova za ljude, biljke i životinje“.

Za „Monsanto“ se kaže da je 1901. osnovan za proizvodnju saharina, pre nego što se proširio na industrijsku proizvodnju hemijskih, farmaceutskih i poljoprivrednih proizvoda.

Ovu kompaniju prati kontroverza zbog proizvodnje nekih toksičnih hemikalija, koje su sada zabranjene, kao i herbicida koje je američka vojska koristila u Vijetnamu. „Monsanto“ je, posebno proslavila proizvodnja genetski modifikovanog kukuruza i soje.

I skeptični „Volstrit džornal“ je sugerisao da je jedno od tri najveća spajanja u ovoj vrsti industrije signal za problem – dominaciju genetski modifikovanih useva.

Na kritike stižu odgovori iz okruženja nemačke kancelarke Angele Merkel. Ministar za poljoprivredu Kristijan Šmit rekao je nemačkim medijima da dogovor ima „veliki potencijal“ za digitalnu tehnologiju i inovacije.

Tome se pridružuju i neki naučnici koji tvrde da genetski modifikovana hrana ne predstavlja veći rizik za zdravlje i okolinu od sastojaka razvijenih u starijim metodama uzgoja.

Na suprotnom kraju od ogorčenih kritičara čuju se glasovi koji kažu da se ovde ne radi o diskusiji, već o „demonizaciji“ jedne kompanije.

Najzad, „glasovi razuma“ traže procenu specijalizovane komisije Evropske unije.

Kako god, kupovinom „Monsanta“ nemački „Bajer“ dobija oko 35 procenata globalnog tržišta semena i poljoprivrednih hemikalija i postaje kompanija broj jedan u agro-hemijskom biznisu. Broj kompanija za seme i useve u svetu time se svodi na samo četiri.

Dok iz sveta stižu upozorenja o tržišnoj koncentraciji i dominaciji, budući najveći konglomerat za lekove i hemikalije razmišlja o promeni imena „Monsanto“. Time bi se izbegle negativne reputacije iz prošlosti.

NERAZUMLJIVE NALEPNICE

OBE kompanije posebno su bile široke ruke za lobiranje o nalepnicama na kojima se navodi da li proizvod sadrži genetski modifikovane supstance. Obe se snažno suprotstavljaju takvim oznakama na proizvodima. U SAD je ovog leta usvojen zakon kojim se kompanijama nalaže da identifikuju proizvode sa genetski modifikovanim organizmima, ali na način za koji kritičari kažu da će ih potrošači teško identifikovati.

U NJUJORKU

DO KRAJA 2017. DVE kompanije objavile su da će se udružiti u Njujorku do kraja sledeće godine. Iako je „Monsanto“ prihvatio ponudu, neophodno je da ugovor potvrde vlasnici deonica. „Bajer“ je obećao dve milijarde dolara „Monsantu“ ako ne uspe da dobije dozvolu regulatornih tela. „Bajer“ je jak u Evropi i Aziji, jako težište „Monsanta“ je Severna i Južna Amerika.

(Večernje novosti)