Ovo su pokazatelji koji govore da ćete uskoro sresti SUDBINSKU LJUBAV…

Ljubav između dvoje ljudi čije se aure harmonično stapaju proizvodi vibracije o kojima pesnici pišu i ispoljavaju neverovatnu magičnost.

Ponekad se događa da u trenutku kada se takav muškarac i žena sretnu, oboje instinktivno prepoznaju svoje drugo ja i to u očima onog drugog.
Oči se ne zovu bez razloga ogledalo duše.

Ovakvi ljudi u trenutku osete nepobitnu činjenicu da su već bili, jesu, i da će uvek biti jedno; čak i onda kada je moguće da se vekovima opiru svojoj sudbini i pokušavaju da „Izbegnu“ jedno drugo.

Ponekad, čak i bez ijedne izgovorene reči, oni znaju da samo jedno kroz drugo mogu da stignu do jedinstva i da samo ako su zajedno mogu da budu kompletni u svakom pogledu.

Muškarac i žena, koji su „pripadajuće“ duše, gotovo da ne moraju da izgovaraju reči „Volim te“, jer nijedan čovek ne može da pokida veze između njih dvoje, čak ni oni sami. Sila koja je njih dvoje tako kreirala, svemoćna je i neuništiva.

Veza između njih dvoje može da oslabi, njihovo konačno ujedinjenje može da se odgodi, ali se ne mogu razdvojiti. Ona je utkana u točak vremena, diktirana višim vođstvom.

Sigurno da je više od slučajnosti da se „pripadajuće duše“, od celog sveta nađu u istom trenutku na istom mestu. Određene duhovne energije su tu da se pobrinu oko njihovih susreta, sa istom sigurnošću s kojom se brinu za migracije ptica i padove kometa i te energije su vođene istim univerzalnim zakonom – zakonom Karme.

Sudbinske veze ne mogu da budu razdvojene čak ni kroz iskustvo smrti, izuzev kroz kratke periode zemaljskog vremena u sadašnjem životu. Za vreme ovakvih perioda razdvojenosti, bez obzira na dužinu njihovog trajanja, obe osobe se osećaju vrlo usamljene, prazne i nekompletne.

Pa ipak, i pored tih povremenih praznih hodova njihovog zajedništva, i tada postoji konstantna pulsirajuća veza među njima, bez obzira da li su međusobno udaljeni hiljadama milja.

Ovakva čuda se mogu objasniti zakonima metafizike. Meta je reč grčkog porekla i znači iznad. Ajnštajn je to znao. Ljubav je mnogo više od običnih osećaja, ljubav je pozitivan elektroimpuls.

Čak i onda kad se otkrije “pripadajuća duša”, vrlo često se pojavljuju komplikacije u vidu testiranja, koje izazivaju dugotrajni bol. Samo onda kad se kontinuirano praktikuju tolerancija i praštanje, bol može da se izbegne.

Uzvraćanje na bol bolom, može samo da izazove još više obostranog bola, kroz karmičke uzročno-posledične efekte.

Pesnik Emett Foks je najbolje objasnio silu ljubavi u sledećim rečima:

„Ne postoji razdaljina koju ljubav ne može da premosti, nema bolesti koju snažno odaslana ljubav ne može da izleči. Ljubav može da izvojuje sve pobede. Ona je koncentrisana kinetička energija, najjača sila u prirodi. Samo kad biste mogli da održite ljubav celog života, ne bi bilo sna koji ne biste mogli pretvoriti u stvarnost.“

(Atma.hr)