Pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva sutra slave Savindan, veliki praznik u čast Svetog Save, utemeljivača srpske crkve, države i školstva.
Prvi srpski arhiepiskop, svetitelj i prosvetitelj bio je izuzetno poštovan u narodu, a kad su preneli kovčeg sa moštima njegovim u manastir Milicu, narod je dolazio sa svih strana da celiva kovčeg i daruje ga.
Ko god je to uradio, pratila ga je nadalje svaka sreća i imao je napredak u svemu i svačemu.
Sveti Sava je putujući došao u jedo selo, gde je, po svome običaju, učio narod. U jednom razgovoru rekao je:
– Vala, ove godine biće velika nerodica, – rodiće, ama će gràd sve satrti.
I ode dalje.
Tako su neki seljaci počeli da razmišljaju:
– Kad nam svetitelj reče, da će biti nerodica, nećemo ništa ni da sejemo. A i zašto bismo sejali i mučili se, kad nećemo nikakve vajde da imamo, a ono seme nek nam se bar u nevolji nađe.
Drugi su mislili ipak:
– Božja je volja! Pa i ako bude nerodice, Bog je tako naredio. Mi ćemo zasejati kao i lani, pa šta Bog da.
I zaista te godine pade veliki grad i satra mnoge usjeve. Oni, koji su bili zasijali k’a i dotle, – bogme, grad satr’o veliki dio, ali ovdje malo, ondje malo, ele, oni saberu toliko, da se mogu prehraniti dok stasa novi rod.
A onima, što nijesu ništa zasijali, teklo nešto stare hrane, al’ ne doteklo; te tako ostaše bez igdje išta.
U tom naiđe Sveti Sava, pa kad saznade šta su ovi uradili, reći će im:
– Ama braćo, ako sam vam kazao, da će biti grada, nijesam vam kazao da ne radite, jer je opet sve u božjoj ruci. – Radi, pa ćeš imati!
(Telegraf.rs /Projekat Rastko)