Spoljnopolitički odbor Bundestaga, za koji bi u ovom trenutku bilo logično da se bavi pitanjima poput Bregzita, svetske ekonomije, izbegličke krize i dolaska Donalda Trampa na vlast u SAD, u sredu je raspravljao isključivo o tzv „Zapadnom Balkanu“.
Njihova ideja je da „region u kojem turbulencije u poslednje vreme jačaju treba da ostane na radaru Nemačke i Evropske unije“, preneo je Dojče vele nakon razgovora sa trojicom poslanika i članova odbora – Torstenom Frajom (CDU), Sevimom Dagdelenom (Levica) i Josipom Juratovićem (SPD).
Fraj, poslanik vladajućih demohrišćana (CDU), kaže da drugi akteri na Balkanu, poput Rusije i Turske, ne spavaju, a da je nejasno kako će se ponašati nova administracija u Vašingtonu, podvlačeći da, posebno u Srbiji, jača uticaj Rusije.
– Ne želim da negiram istorijske veze, ali mi nismo uspeli da pojasnimo da najvažniji trgovinski partner Srbije nije Rusija, već Evropska unija, a posebno Nemačka.
Ili da približimo činjenicu da je u poslednjih 15 godina iz EU u Srbiju stiglo oko pet milijardi evra donacija, a iz Rusije baš ništa – osim možda voza ka Kosovu – kaže Fraj.
Sasvim drugačije mišljenje ima Sevim Dagdelen, poslanica opozicione Levice.
– Očigledno se u koncept savezne vlade ne uklapa da Srbija kao kandidat za EU bude blizak saveznik Rusije. U okviru pristupnih pregovora vlada Nemačke priteže svoju stegu – Srbija se kroz ujednačavanje bezbednosne i spoljne politike sa politikom EU primorava na antiruski kurs.
U to spada i navodna normalizacija odnosa s Kosovom, koja bi trebalo da natera Srbiju da prizna nezavisnost pokrajine koja je proglašena protivno međunarodnom pravu – navodi Dagdelen.
Josipa Juratovića, poslanika socijaldemokrata, brinu tenzije između Srbije i Kosova. Epizoda s vozom, kaže, tera na pitanje da li Srbija ide „putem Nikolića ili putem Vučića, koji nam govori da ide u pravcu Evropske unije i da će učiniti sve što je u njegovoj moći kako bi do toga što pre došlo“.
Nemački parlamentarac hrvatskog porekla iznosi nadu da su trzavice samo standardni predizborni šou.
– Nedavno su bili u Hrvatskoj i BiH, a uskoro će biti u Srbiji.
U svim tim zemljama u kojima političke stranke nemaju da ponude ništa konstruktivno ide se na stvaranje napetosti, a preko njih se već decenijama dobijaju izbori – kaže Juratović.
U jednom internom papiru nemačkog ministarstva spoljnih poslova, čije je izvode juče objavio „Dojče vele“, iznosi se niz zamerki zbog slabosti pravne države, korupcije, slučaja Savamale, kontrole medija.
Nemačka agencija primećuje da se ovakve zamerke ne čuju od nemačkih zvaničnika, recimo od demohrišćanina Dejvida Makalistera, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, koji je je ovo objasni time da su „politička merila na Balkanu drugačija“.
(Dojče vele, Pravda)