Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Hrišćanima su poznata isceliteljska dejstva blagodati Božije koja bivaju nad moštima svetih Božijih ugodnika, posredstvom predmeta koji su im pripadali, ikona. No, blagodat Božija sija i iz grobova svetih, baš kao što zasija život iz Groba Hristovog. Evo primera.
«Od dvanaeste godine patio sam od opsednutosti. Život je bio pravo mučenje. Posle čina isterivanja demona osećao sam se kao da sam isprebijan.
Tada je moj duhovnik odlučio da služi bdenije u prvu subotu Velikog posta 1995. goda v Surotiju (ženski manastir blizu Soluna, gde je sahranjen starac Pajsije).
Pred molitvom osetio sam strašnu borbu. Svu noć za vreme molitve nije mi se spavalo.
Stajao sam u centru hrama, a oko mene − monahinje. Kada se bdenije završilo i počeo moleban, jednostavno nisam mogao da se savladam. Sestre su me odvele da se poklonim moštima svetog Arsenija.
To je bio prvi korak… Kada pričam o tome, kosa mi se diže na glavi… Osećao sam takav požar unutra!
Na kraju sam se okrenuo i zavrištao: „Paj! Paj!“ Igumanija me je upitala: „Pajsije?“ i savila mi glavu. Tada sam se podigao i počeo da cvilim. Odveli su me na starčev grob i tamo sam uzviknuo tri puta: „Sveti!“
Kada sam pokušao da pobegnem, uhvatili su me i prisilno položili na grob. Onda sam vidio Starca, živog, koji ustaje iz groba kao iz sna.
To je, zaista, bio on! S bradom, u svojoj rasi. Sve je trajalo jedan mali deo sekunde.
Starac je položio svoju ruku na moje čelo i odjednom iz mojih usta počeo je da izlazi crni dim. Istog časa sam se smirio, ali bol u telu nije odmah nestao. Zaspao sam. Kada sam se probudio, rekao sam: «Veoma je bolno.»
Četrdeset dana osećao sam takvu radost, da sam neprestano plakao.
Možda je bilo odveć drsko što sam stalno govorio: „Bože moj, dozvoli da se opet mučim čitavog života, kao što sam se mučio, da bih samo na trenutak osetio takvu radost.»
Pogledajte video:
(Kurir.rs)
