EVO ZAŠTO RUSI nisu aktivirali S-300 i S-400 u Siriji i oborili „tomahavk“ rakete

Divizioni S-300 i S-400 u Hmejmimu i Tartusu u principu ne mogu od Tomahavka da zaštite udaljen cilj. Baza je bila ranije evakuisana, o čemu govori broj žrtava, objašnjava Vasilij Kašin.

Rano ujutro 7. aprila 2017. godine brodovi američke ratne mornarice izvršili su napad krstarećim raketama Tomahavk na sirijsku avio-bazu Šajrat u provinciji Homs.

Ukupno je ispaljeno 59 raketa. Prema preliminarnim podacima poginulo je 5 sirijskih vojnika i oštećeno je ili uništeno najviše 15 aviona sirijskog ratnog vazduhoplovstva.

Od 2016. godine Šajrat je koristila i ruska avijacija u Siriji. Između ostalog, tamo su bili bazirani borbeni helikopteri Mi-24, Mi-35, Ka-52 i Mi-28. Nepoznato je da li su se na aerodromu u trenutku napada nalazili pripadnici ruske vojske, ali je saopšteno da je veći deo vojne imovine sirijske vojske sklonjen uoči napada, piše portal Defence.Ru.

Komentarišući ovaj događaj, vojni ekspert, saradnik Centra za kompleksna evropska i međunarodna istraživanja „Visoke škole za ekonomiju” Vasilij Kašin je rekao da je napad izvršen ogromnim brojem krstarećih raketa, što je očigledno trebalo garantovano da onemogući moćnu protivvazdušnu odbranu na objektima.

„Da se na bazi čak i nalazio divizion S-300, pod uslovima stopostotne efikasnosti, on ne bi mogao da zadrži ovaj napad”, smatra ekspert. „Domet gađanja S-300 na niskoleteće ciljeve kao što je Tomahavk nekoliko puta je manji od dometa gađanja aviona na srednjim i velikim visinama, o čemu vole da govore novinari. Tj, radi se o nekoliko desetina kilometara.”

„Divizioni S-300 i S-400 u Hmejmimu i Tartusu u pruncipu ne mogu od Tomahavka da zaštite udaljen cilj”, objašnjava Vasilij Kašin.

On takođe ističe da, sudeći prema podacima o gubicima, nije aktivirana odbrana baze, inače ne bi se moglo govoriti o pet poginulih.

„Baza je bila evakuisana ranije posle američkog upozorenja. Upotreba 59 raketa bila je potrebna kako bi se isključili gubici u slučaju da protivnička strana odluči da aerodrom ipak brani. Inače ne bi imalo smisla potrošiti preko 100 miliona dolara na jedan objekat”, zaključuje ekspert.

Što se tiče političkog značaja raketnog napada, ekspert ističe da je juče došlo do najvećeg pomaka za poslednjih deset godina u vezi sa problemom Jerusalima: Rusija je priznala Zapadni Jerusalim za prestonicu Izraela.

„Rusija je prva velika zemlja koja je to učinila. To može za sobom povući lančanu reakciju i kompletnu promenu pozicija u vezi sa ovim problemom”, ističe Kašin. Osim toga, po njegovom mišljenju, sada je krajnje teško zastupati teoriju da je Tramp nalazi pod ruskim uticajem. On se oslobodio ove opasnosti.

Saradnik Instituta zamalja Dalekog istoka takođe tvrdi da je značajan i „kineski faktor”.

„Tramp je očigledno namerno objavio da će izvršiti napad za vreme posete kineskog predsednika Si Đinpinga. Očigledno je hteo da demonstrira svoju moć. to će se dugo pamtiti, kao i slučaj kada je Truman saopštio Staljinu o Hirošimi, a Staljin se pravio da ne shvata o čemu se radi.”

Kašin smatra da je napad bio pogrešan potez. „Kinezi će to protumačiti kao namerno poniženje, oni će se praviti da je sve u redu, ali će se kasnije osvetiti.”

(Ruska reč)