BIVŠI IZRAELSKI OBAVEŠTAJAC: Ako nemaš vojnu silu– Amerikanci će te zgaziti, sada je to svima jasno!

Mnogi u svetu slušaju šta o najvažnijim događajima u svetu ima da kaže Jakov Kedmi, vojno-politički analitičar i bivši šef izraelske tajne službe Nativ.

Evo njegovih odgovora na nekoliko „vrućih pitanja“.

• Kolika je sada verovatnoća da se u Siriji sukobe oružane snage Rusije i Sjedinjenh Država?

Kedmi: Ni jedna ni druga zemlja ne teže sukobu, generalni, a ni na Bliskom Istoku. Međutim, nepromišljeni i nervozni potez SAD (raketiranje avio-baze „Šajrat“) rizik takvog sukoba je naglo povećao.

Jer, kada avioni dve takve zemlje ogromnim brzinama lete relativno malim vazdušnim prostorom, kakav je sirijski, mogući su i slučajni sudari. Pogotovo kada se ti letovi ne koordiniraju. Verovatnoća svesnog napada je manja, ali će sve zavisiti od razvoja događaja.

Stavite se u ulogu ruske komande. Na sirijsku avio-bazu su dva američka razarača ispalila 59 krstarećih raketa. A šta ako na ruske snage u Siriji bude ispaljeno 300 „tomahavka“? Te snage bi bile uništene. Pogotovo što tamo gde su bila dva američka razarača – može da ih bude i pet…

Američka ratna mornarica ima udarnu moć koja se meri istovremenim iznenadnim lansiranjem 3.500 krstarećih raketa. Zato rukovodstvo Rusije mora odlučiti: ako želi da njegove snage ostanu u Siriji – onda mora osnažiti svoj i pomorski i protivraketni potencijal u Siriji.

Teško je poverovati da će Rusija pristati da ode iz Sirije ili da ne povećava svoje potencijale u toj zemlji, oslanjajući se na časnu reč Amerikanaca.

• Šta je Tramp želeo da postigne kada je naredio raketiranje Sirije?

Kedmi: Verujem da je imao samo jedan cilj: da dokaže da je u stanju da bude bolji predsednik od Obame. Zato je i uradio to na šta Obama nije mogao da se reši.

Tramp se, zapravo, nada da će mu legitimnost priznati ceo politički establišment SAD i da će popustiti otpor na koji nailaze njegovi ukazi. To je odradio uspešno.

Ne mislim da je u Trampovom interesu da zaoštrava odnose sa Rusijom. Sudeći po onome što je usledilo posle raketnog udara, on i Reks Tilerson pokušavaju da smanje napetost i da objasne da taj udar nije bio protiv Rusije…

• Može li eskalacija napetosti prerasti u nuklearni konflikt?

Kedmi: Primena nuklearnog oružja mogla bi da bude rezultat samo krajnjeg zaoštravanja konflikta između Rusije i SAD. Nadam se da će – ako dođe do te opasnosti – razvoj konflikta biti presečen. Uprkos tome što je u SAD uvek bilo dosta pristalica upotrebe nuklearnog oružja. Zato što neki američki vojni činovi pogrešno misle: mi na to možemo poći jer smo jači.

• U medijima su se pojavila naslovi u stilu „Šerif se vratio na Bliski Istok“. Da li se zaista vratio?

Kedmi: Niko nema nameru da se igde vraća. Sjedinjene Države nemaju snage da budu svetski šerif. Amerikanci su podvijena repa pobegli iz Somalije, iz Libana, iz Avganistana i Iraka. Ni u jednom delu sveta, gde su SAD pokušavale da primene silu, nisu postigle uspeh. Sasvim obrnuto: napravile su veliku štetu…

• SAD traže da ode Asad, Turska takođe. Kako treba da se drži Rusija?

Kedmi: Oni traže Asadov odlazak punih šest godina. Ali, SAD nisu akter rešavanja pitanja Sirije. To pitanje će se i dalje rešavati bez SAD. Promena je moguća samo ako se Vašington o tome dogovori sa Moskvom.

Rusija nije došla u Siriju da zaštiti Asada. Njoj je važna vojno-pomorska baza na Mediteranu – da bi njena flota mogla da parira flotama NATO. To ukazuje na dve stvari. Da je Rusija spremna da uđe u konflikt sa SAD jer u toj bazi vidi svoju bezbednost. A povodom Asada govori: imate li alternativu Asadu, takvu da sačuva Siriju kao stabilnu državu koja neće biti pod vlašću islamista?

Na to su Amerikanci, kao i Izrael, odgovorili da takvog ne znaju. Rusija je ona saopštila: kad takvog nađete – možemo nastaviti razgovor.

Inače, dok god je u Siriji ruska vojska – niko silom neće uklanjati Asada. Zato će biti pregovora.

Sve u svemu, Amerikanci ne mogu – bez opasnosti vojnog sukoba sa Rusijom – uticati na ono što se događa u Siriji. Mogu, doduše, ako pođu na pregovore.

Uostalom, SAD nemaju snage da bez učešća Rusije izađu na kraj sa islamskim terorom.

• Da li se američko raketiranje Sirije slučajno poklopilo sa boravkom u SAD kineskog lidera Si Đinpinga?

Kedmi: Naravno da nije. Mogu da zamislim sa kakvim prezirom Kinezi gledaju na (američke) varvare koji ne poznaju ni osnove etikecije. Jer, Tramp predsednika Kne, koja podržava Asada, stavio pred svršen čin napada… Kinezi ništa neće zaboraviti. Amerikanci će dobiti odgovor.

Je li njih brinulo (Asadovo) hemijsko oružje? Nipošto. Na bombardovanom aerodromu ga nije ni bilo

Teroristi-džihadisti, koje oni štite, baze sa hemijskim oružjem imaju centru grada. U Alepu im je bilo u školama.

• Kakav zaključak iz napada na Siriju je izvukao lider Severne Koreje?

Kedmi: Samo ovaj: ako nemam vojnu silu – Amerikanci će me zgaziti. A Iran? Slično: ako nemamo atomsko oružje – Amerikanci će nas zgaziti.

Severna Koreja je svesna: ako ne budemo dovoljno jaki . Amerikanci će izmisliti razlog da udare po nama. Zato će ovo što je Tramp uradio Siriji samo ubrzati naoružavanje i pojačati težnju mnogih da se domognu ozbiljnog oružja…

U Siriji je ruska armija. A šta će biti sa Severnom Korejom – ne znam. Mislim da zbog Pjongjanga neće ratovati ni Rusija i Kina, ali da će činiti sve što mogu da do rata ne dođe.

A ako ipak dođe: ne bih pozavideo ni Južnoj Koreji ni Japanu. Zato što bi Japanci mogli ponovo doživeti ono što su već sa Hirošimom i Nagasakijem, samo što bi bilo još gore. A Južna Koreja bi mogla ostati samo naša uspomena.

• Hoće li se Kijev osokoliti zbog napetosti između Moskve i Vašingtona i poverovati da će mu SAD dati smrtonosno oružje?

Kedmi: Blaženi su oni koji veruju. Ali, u Ukrajini veruju glupostima koje sami izmišljaju. Mogu samo jedno da kažem: dođe li do ozbiljnog zaoštravanja između Rusije i SAD – Moskva će manje voditi računa šta misli Vašington i aktivnije delovati u Ukrajini.

Rusi mogu sasvim mirno – po analogiji sa udarom SAD po Siriji – likvidirati artiljerijske snage Ukrajine. Bar one oko Donbasa. Uz obrazloženje: da ne bi granatirale civile.

Zato što dece u Donbasu, koju ubijaju, Rusiji znače bar onoliko koliko i sirijska deca koja, po verziji Amerikanaca, umiru zbog Asada.

Sve u svemu, za Kijev je bolje da se odnosi Rusije i SAD poboljšavaju…

(Fakti)