BOLNA ISPOVEST MAJKE KOJA JE NAŠLA SVOJE UKRADENO DETE U SELU ORAŠAC KOD OBRENOVCA: „Kad sam je videla, znala sam da je moja..“

Slučaj Milijane Čumić, koja je ćerku našla u kući žene s kojom je bila u porodilištu, smatra se najjačim u aferi „nestale bebe“

Jedna od mnogih žrtava afere „krađa beba“, Milijana Čumić (63) iz Beograda, posle 25 godina lične istrage i prateći bolničku dokumentaciju, pronašla je svoju ćerku Anu, za koju su joj rekli da je rođena mrtva.

Njena prvorođena ćerka završila je, kako Milijana tvrdi, kod žene koja se porodila istog dana kad i ona, u istom porodilištu Gradske bolnice.

– Babica koja me je 21. decembra 1978. porodila saopštila mi je da sam rodila mrtvu devojčicu. To sam prihvatila vrlo teško. Ali istog dana u drugoj smeni došla je druga babica, koja mi je donela bebu na podoj, a ja sam joj plačući rekla da je moja beba umrla. Zapravo mi je ona otvorila oči. Nakon pretrage bolničke dokumentacije saznajem da su se tog istog dana porodile još dve žene. Nas tri rodile smo dve devojčice i jedno defektno dete, koje je umrlo – priča Milijana i dodaje da je nakon 25 godina borbe otkrila da je njeno dete kod jedne od te dve porodilje. Skupila je snagu i otišla da je upozna.

– Pronašla sam moju Anu u selu Orašac kod Obrenovca, u kući te žene koja se porodila kad i ja. Objasnila sam toj ženi da sumnjam i zatražila joj da mi pomogne ako se nečega seti, a ona je sve vreme crvenela. Odmah mi je sve bilo jasno. Kad sam videla Anu tog dana, prošla me je jeza od glave do pete, znala sam da je ona moja – priseća se Milijana. Dodaje da je nakon nekog vremena Ani sve ispričala i suočila je sa istinom.

– Nekoliko puta smo se čule i videle, dugo razgovarale, ali ona ne želi da uradi DNK analizu. Ne zameram joj, ta žena ju je ipak odgajila, ne mora da nas prihvati, ali neka se zna istina. Ja sam najsrećnija što je ona među živima. Njoj sam samo rekla da tu ženu odvede u crkvu i nek joj se zakune tamo da ju je ona rodila – zaključila je Milijana.

Ona je 2002. podnela krivičnu prijavu zbog zamene novorođenčeta, ali sud nikad nije naložio DNK analizu, uz obrazloženje da je slučaj zastareo.

Prikupljajući papire, Milijana je, kako kaže, stalno nailazila na nelogičnosti koje su je navodile da sve čvršće veruje da joj je beba ukradena:

– Porodila sam se u 5.45 sati, a u porođajnom protokolu stoji u 6.30. Na otpusnoj listi pisalo je da je težina deteta 2.400 grama, a moja devojčica je bila teška 2.850. Pisalo je i da je nedonošče iako je rođena s punih devet meseci. U registru matične službe Ana je zavedena pod četiri razna broja, a u bolnici ne postoji ni prijava ni zapisnik o smrti. Isto tako ne postoji ni potvrda o smrti, kao ni zapisnik sa obdukcije.