Home / AKTUELNO / BRITANSKI STRUČNJAK: KADA BEOGRAD BUDE SPREMAN DA PRIZNA KOSOVO, NI TO NIJE KRAJ

BRITANSKI STRUČNJAK: KADA BEOGRAD BUDE SPREMAN DA PRIZNA KOSOVO, NI TO NIJE KRAJ

Nema razloga da se sa strepnjom gleda na promenu granice kao moguće rešenje kosovskog problema, poručuje istraživač na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka, ekspert za jugoistočnu Evropu Džejms Ker Lindzi.

„Ako jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova 2008. nije zabrinulo međunarodnu politiku i nije vodilo ka konfliktu, zašto bi dogovor Beograda i Prištine trebalo da zabrine međunarodnu javnost?“, zapitao je Ker Lindzi u intervjuu Tanjugu.

Prema njegovim rečima, razumljivo je da postoji zabrinutost zbog promene granice i razmene teritorija kao mogućeg rešenja, ali postoje „snažni argumenti“ koji ukazuju na to da se ne treba plašiti konflikta kao posledice takvog rešenja.

Međunarodna zajednica, dodaje, treba da prihvati svako rešenje do kog bi dogovorom došli Beograd i Priština, pa tako i razmenu teritorija.

„Znam da se radi o škakljivom pitanju. Nalazimo se u veoma teškoj situaciji deset godina od proglašenja nezavisnosti Kosova. Znam da neke zemlje povlače priznanje, ali ne treba verovati da je moguće da se Kosovo ponovo spoji sa Srbijom. Istovremeno, i Priština zna da ne može da pristupi EU i UN ako nema dogovor sa Srbijom. Mislim da je to ključno i pruža priliku obema stranama za dogovor“, ukazao je on.

Ker Lindzi ističe da ideju o promeni granice i razmeni teritorija mnogi posmatraju sa pomešanim osećanjima, ali je bitno da lideri obeju strana razgovaraju o svim opcijama.

„Sve što obe strane dogovore, trebalo bi da prihvatimo i međunarodno podržimo“, kaže britanski profesor.

Ker Lindzi dodaje da nema sumnje da se na svaku promenu granica na Balkanu gleda sa nervozom, da postoji zabrinutost da bi to moglo imati negativan efekat po Bosnu i Hercegovinu.

„Međutim, aktuelna situacija u Bosni i Hercegovini je destabilizujuća. Ako bi Beograd i Priština postigli dogovor koji bi bio prihvaćen u Savetu bezbednosti UN, on bi bio u saglasnosti sa međunarodnim pravom, i tako ne bi imao nikakve posledice po Bosnu i Hercegovinu. Argument da bi to uticalo na situaciju u Bosni i Hercegovini tada ne bi stojao“, rekao je on.

Ker Lindzi objašnjava da bi to bio dogovor dveju strana, i da bi to značilo da, ako Republika Srpska želi nešto da menja, mora za to da dobije odobrenje Bosne i Hercegovine.

Postizanje dogovora Beograda i Prištine učinilo bi Zapadni Balkan bezbednijim okruženjem i stabilnijim regionom, dodaje on.

Što se međunarodnih političara tiče, oni se, objašnjava, s tim u vezi često drže već razvijenih politika.

Ipak, preneo je da je u razgovoru sa međunarodnim političarima stekao utisak da „iza scene“ postoji pragmatičniji pristup, jer uviđaju koristi od postizanja dogovora Beograda i Prištine.

Ukazao je na to da je postizanje dogovora Grčke i Makedonije bio odličan korak ka stabilizaciji regiona, ali da bi dogovorom Beograda i Prištine Zapadni Balkan bio još stabilniji.

„Kada Beograd bude bio spreman, posle dogovora, da prizna Kosovo, onda će uslediti normalizacija odnosa. To, međutim, nije kraj svih napora, jer je neophodno zaštiti prava Srba na Kosovu, ali i Albanaca u Srbiji, kao i rešiti pitanje verskih objekata na Kosovu“, dodaje on.

Ker Lindzi kaže i da je rešenje konflikta između Makedonije i Grčke stvorilo „pozitivan momentum“ u regionu, koji treba iskoristiti.

„Rešenje spora oko imena makedonske države je fantastična vest za region. To rešava problem koji je postojao više od 25 godina. Mnogi koji su pratili dešavanja na Zapadnom Balkanu znaju da smo imali tri velika problema. Jedan je bilo pitanje imena Makedonije, drugi je problem između Beograda i Prištine, a treći je Bosna i Hercegovina. Dogovorom Atine i Skoplja broj problema u regionu je smanjen“, ukazao je on.

Sada se, uveren je, pažnja mora posvetiti rešavanju preostala dva problema, kako bismo „završili posao na Zapadnom Balkanu“.

„Rešenje kosovskog problema značilo bi, nakon rešenja spora Atine i Skoplja, nestajanje dva velika problema, i omogućilo bi da se skoncentrišemo na Bosnu i Hercegovinu, da od nje napravimo više evropsku zemlju“, objasnio je britanski analitičar.

Što se tiče spoljne politike Londona nakon „bregzita“, Ker Lindzi je uveren da neće biti promene u odnosu prema Zapadnom Balkanu.

„’Bregzit‘ je veliki izazov za spoljnu politiku Velike Britanije, ali London je Zapadni Balkan identifikovao kao važno bezbednosno pitanje u Evropi i neće popustiti zainteresovanost za taj region, niti doći do promene politike. Britanija će nastaviti da s tim u vezi sarađuje sa evropskim partnerima. To je oblast gde neće doći do divergencije između Brisela i Londona“, zaključio je Džejms Ker Lindzi.

Check Also

PROTEST „1 OD 5 MILIONA“: U DRUŠTVU VLADAJU EGOIZAM, PRIMITIVIZAM I POHLEPA

Dvanaesti protest “1 od 5 miliona” počeo je okupljanjem na platou ispred Filozofskog fakulteta, odakle …