DETE MI JE ISTRULILO OD GASNE GANGRENE U 21. VEKU! Vapaj majke iz Loznice čija je ćerka umrla od iste bakterije kao Radenko! (FOTO)

Zdravka Polić (29) bolovala je od Retovog sindroma. Ipak, i uprkos neurološkom poremećaju ni kijavicu nikad nije imala. Preminula je u Urgentnom centru u Beogradu 6. marta 2015. godine nakon, kako njena majka Anka tvrdi, pogrešnog lečenja u bolnici u Loznici.

Kako ona navodi, uzrok Zdravkine smrti je gasna gangrena, od koje je preminuo i dečak Radenka Nikodinović (8) čija je smrt usledila usred infekcije posle preloma ruke prošle godine. Ovaj dečak lečio se u istoj bolnici kao i Zdravka.

Sve je počelo jedne večeri, 7. februara 2015. godine, kad je, prema majčinim rečima, Zdravka prestala da uzima hranu i dobila temperaturu. Uveče je njena majka pozvala Hitnu službu. Prebačena je u lozničku bolnicu, a kod pulmologa je rečeno da su joj pluća čista, nakon čega je poslata na neurologiju.

Tamo su je poslali u šok sobu da bi joj dali infuziju zbog kiseonika jer je imala blokadu u disanju, tvrdi njena majka Anka.
OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

– Nakon što je prebačena na hirurgiju moje dete je toliko vikalo, da sam se potpuno izgubila.

– Kasnije mi je rečeno da su upućeni u pacijente sa RET sindromom, kao i da će joj možda uraditi neku intervenciju. Potom su mi rekli da ima problem s respirarnim organima, ali i da „to nije strašno, kao i da će uskoro ići kući.“

Kako su dani prolazili, primetila sam da se moja ćerka menja. Iako su mi govorili da će je ubrzo pustiti kući i da će biti dobro, videla sam da nije tako. Pošto je imala problem sa varenjem, a vezana za krevet, morali su redovno da je prazne, što oni nisu radili. Jedan dan, od svih dana koje je provela u bolnici, rekli su mi da je ja ispraznim. Rekli su mi da je su joj rasekli Bartonelijevu žlezdu…Kad sam otišla da uradim ono što je njihov posao, tek tada sam videla u kakvom stanju se zaista nalazi moje dete! Njene noge bile su modre i otečene. Šokirala sam se jer sam im dete dovela normalno! Imala je ranice po nogama i sve se oko nje osećalo na trulež.

Posle pet dana smo videli da s njom nešto nije u redu.

– Ona je venula zbog loših uslova, dobila je dve teške bakterije. Iz udruženja obolelih od RET-a su petog dana njenog boravka u bolnici zvali da pitaju za njeno zdravlje, a mi smo znali da ona umire. Tada su oni odreagovali, kontaktirano je Ministarstvo zdravlja koje ju je po hitnom postupku prebacilo u Urgentni centar u Beogradu. Svih pet dana njeno lečenje nije vođeno po protokolu. Kako kaže Anka za Espreso, u otpusnoj listi za 6 dana ležanja tamo ona se vodi kao da je sve vreme bila pod anestezijom.

Posle pet dana je doktor Lazarević ušao i rekao: „Jao majko pa to je gasna gangrena, umreće!“ Možemo je operisati, ali ona će umreti na stolu. Pa šta hoćete ona je živa 30 godina! – rekao je hirurg majci, kako ona tvrdi.

Tada je prebačena u Beograd, u Urgentni centar. Tamo joj je za 20 minuta urađen skener, gasne analize, sve ono što, prema njenim rečima, u Loznici nije urađeno.

– Kad su je prebacivali na poluintenzivnu negu, hirurg me je pitao – gde smo do sada bili. Odgovorila sam da je ona šest dana bila u lozničkoj bolnici.

– Tada mi je rekao da će pokušati da je spase, a da čim se vratim u Loznicu tužim one koji su joj to uradili. Poslata je hitno na pražnjenje, a potom i na operaciju. Pred operaciju mi je saopšteno da su bakterije zahvatile pluća, i tada sam znala šta je po sredi. Sutradan joj je i glava i otekla, i posle toga je živela još 20 dana. Moje dete preminulo je 6. marta 2015. godine.

– Samu grešku, u startu je bilo poznato, napravili su u Lozničkoj bolnici gde su mislili da mogu sami da je leče, a u stvari je ona morala da bude sprovedena na lečenje na najviši nivo, a ne da se leči u Loznici.

– Nakon njene smrti kad sam otišla u bolnicu u Loznici, tamo su mi se izvinjavali što nisu primetili bakteriju, ali i da dođem kod njih da razgovaramo.

– Tražila sam da znam ko je žena koja je primila moju ćerku, na šta sam dobila odgovor da je ona tako „brza“ i da je zbog toga došlo do greške.
Otišla sam kasnije na sastanak sa zamenikom direktora, Zoranom Mihajlovićem, bratom ministarke Zorane Mihajlović i dr Zoranom Kovačevićem. Tamo su me prvo upitali „šta je tom lekaru bilo kad vam je rekao da treba da nas tužite?“ Onda su usledila nagovaranja da ih ne tužim, ali i ponuda na nagodbu. Nisam želela ništa drugo osim da se sankcioniše anesteziolog koji je nju primio i uputio na pogrešno lečenje. Rekli su mi da to ne mogu da urade, i da bi moje dete možda umrlo čak i da sam otšla u Beograd! Tada sam im rekla da ću ih tužiti. Znam da sam slabija, ali moram da pokušam da se izborim za pravdu.

Moje dete vratiti ne mogu, ali mogu barem da pokušam da sklonim one koji su odgovorni za smrt ljudi zbog nesavenog lečenja.

– Moja ćerka je od bakterije bukvalno istrulila u 21. veku. Da sam u Etiopiju otišla da je lečim, ovo mi se ne bi desilo – zaključuje Zdravkina majka.

U danu kad nam je Anka ispričala svoju stranu priče stiglo joj je rešenje od tužioca da je ustanovljeno da grešaka u lečenju njene ćerke – nije bilo.

U njenom slučaju reagovalo je i Ministarstvo zdravlja, a prema dokumentaciji koju poseduje Espreso vidi se zaključak njihovog Sektora za inspekcijske poslove koji je konstatovao da je „postojala nekroza kože i dubljih tkiva“.

IZ BOLNICE BEZ ODGOVORA!

Ovim povodom kontaktirali smo i Opštu bolnicu u Loznici, i pokušali da razgovaramo sa dr Zoranom Mihajlovićem ili pak ljudima koji su bili zaduženi za slučaj Zdravke te 2015. godine. Kako je rekao, on ne želi izjave da daje telefonski zbog čega smo poslali imejl sa pitanjima.

Do objavljivanja odgovora lekara ove bolnice odgovor – nismo dobili.

(S. Trajković)