Home / AKTUELNO / EVROPA GORI: Šta se krije iza sve većeg broja SMRTONOSNIH POŽARA, a naučnici to zovu „TROUGAO VATRE“

EVROPA GORI: Šta se krije iza sve većeg broja SMRTONOSNIH POŽARA, a naučnici to zovu „TROUGAO VATRE“

U šumskim požarima u Grčkoj je nastradalo 83 osoba, a vatra je napravila ogromnu štetu i u SAD, Švedskoj, Kanadi, Velikoj Britaniji, Nemačkoj,… Ovog leta smo videli neuobičajeno veliki broj požara u nekim zemljama.

Prosećno se godišnje u svetu u požarima uništi područje ekvivalentno dvostrukoj veličini Velike Britanije.

Većina požara se desi u udaljenim područjima, kao što su savane Afrike i ravnice Južne Amerike, ili tajge koje se protežu od zapadne Aljaske do istočnog Sibira.

Međutim, retko čujemo o požarima na tim izolovanim mestima. Mediji više pišu o onim požarima koji se dešavaju u naseljenijim mestima gde ugrožavaju živote i infrastrukturu ili prirodne resurse.

 Zaista, u Evropi, broj takvih požara do sada ove godine je neobično visok.

U periodu od 1. januara do 24. jula bilo je čak 427 požara, u poređenju sa prosekom od 298 za isti period prošle decenije.

Ali, veoma je važno istaći da područje koje je spaljeno iznosi samo oko polovine prosečne površine – 55.700 hektara, u poređenju sa 112.000 hektara.

Otkud toliko požara na severu?

U SAD je broj požara ove godine nešto ispod proseka, ali je zato uništeno nešto više hektara šume od proseka.

 Najvažnija promena nije u tome koliko je bilo požara, već gde gori. Severozapad Evrope doživljava redak toplotni talas.

Ovo je dovelo do neobično suvih uslova koji su omogućili velike požare u područjima u kojima se obično dešava vrlo malo, prenosi „BBC“.

U Velikoj Britaniji je tako izgorelo 13.888 hektara, što je čak četiri puta veća površina od one koja je u proseku izgorela tokom prošle decenije.

U Švedskoj je situacija još gora. Izgorelo je čak 17.691 hektara što je neverovatnih 39 puta veća površina od one koju su u desetogodišnjem proseku zahvatile vatre. Na desetine požara je gorelo na mestima blizu obala Baltičkog mora pa sve do Arktičkog kruga na severu zemlje.

Nasuprot tome, većina Mediterana – koji obično vidi veliki broj požara – imao je relativno hladno i vlažno proleće i početak leta.

Španija i Portugal, koji obično imaju najviše izgorelog područja u ovom periodu u Evropi, pretrpeli su relativno malo požara – „samo“ 12 odnosno pet odsto njihovih proseka.

Klimatski i ljudski faktori

Iako nijedan faktor ne objašnjava vruće vreme širom sveta, stručnjaci kažu da klimatske promene donose sve veće i češće vremenske ekstreme.

Visoke temperature širom sveta povećavaju rizik od požara u mnogim regionima, ali su i drugi faktori važni.

Da bi objasnili javljanje požara, naučnici i vatrogasci koriste nešto što se zove „trougao vatre“: izvor paljenja, gorivo kao što je suva vegetacija i kiseonik za širenje.

Vatrogasci takođe koriste „pravilo 30-30-30“ pod kojim se očekuju ekstremni uslovi kada su temperature iznad 30 stepeni Celizijusovih, relativna vlažnost ispod 30% i vetrovi brži od 30 km na sat.

Vegetacija koju je suša zahvatila ove godine u švedskim šumama i britanskim močvarama mnogo lakše je zahvaćena požarima ove godine nego što je to bilo vlažnijih godina.

U Evropi su požari vrlo često izazvani ljudskim faktorom.

Smrtnonosni požari u Grčkoj su dobar primer kako je vreme samo jedan od faktora. Sve do pre nekoliko dana, u Grčkoj je bilo manje požara nego što je uobičajeno.

Međutim, u gusto naseljenoj regiji blizu Atine, prisustvo sela i gradića blizu visoko zapaljivih borovih šuma i žbunova je imalo tragične posledice. Osim toga, vlasti sumnjaju i da je neki od požara podmetnut.

Nažalost, slični događaji su se već dešavali. Prošle godine je u Portugalu poginulo više od stotinu ljudi, a 2009. godine je u Australiji nastradalo 173.

Poslednjih decenija se povećao broj „megapožara“.

Oni su preveliki da bi se brzo zaustavili bez obzira na napore vatrogasaca.

Iako klimatske promene predstavljaju „gorivo“ za takve požare, ljudsko ponašanje je takođe često imalo svoju ulogu u ovim tragedijama.

Kako smanjiti rizike od požara

U mnogim ruralnim područjima Evrope ljudi napuštaju zemljišta – što dovodi do rasta više vegetacije blizu i između kuća. Ljudi često uživaju u odmoru u šumskim oblastima, što takođe povećava rizik od požara.

Srećom, moguće je smanjiti rizike – čišćenjem „goriva“ blizu zgrada i izgradnjom skloništa otpornih na vatru u područjima gde se oni mogu dogoditi.

Obrazovanje ljudi o rizicima i planovima za evakuaciju mogu takođe smanjiti pretnju ljudskim životima i ekonomiji.

Ljudi se moraju prilagoditi i naučiti kako da koegzistiraju sa vatrom. Vatra je milionima godina transformisala pejzaže i vegetaciju zemlje i biće tu i dalje.

Check Also

SRBIJA ODOBRAVA VAKCINACIJU DECE OD 12 DO 15 GODINA? U TOKU JE RIGOROZNA PROVERA! EVO ŠTA SLEDI!

Za nekoliko dana se može očekivati odobrenje Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) za …