Home / AKTUELNO / FINSKA JEDINA U EVROPI ISKORENILA BESKUĆNIŠTVO- EVO KAKO SU SVI DOBILI SMEŠTAJ..

FINSKA JEDINA U EVROPI ISKORENILA BESKUĆNIŠTVO- EVO KAKO SU SVI DOBILI SMEŠTAJ..

Finska iskorenjuje beskućništvo i pruža utočište svima kojima je to potrebno. U Finskoj je broj beskućnika naglo opao. Razlog: zemlja primenjuje koncept „Prvo krov nad glavom“.

Beskućnici dobijaju mali stan i savetovanje – bez ikakvih preduslova.

Svakih četiri od pet beskućnika se na taj način vraćaju stabilnom životu. A sve ovo je jeftinije od prihvatanja beskućništva.

Finska je jedina zemlja u Evropi u kojoj se broj besućnika smanjuje

U parkovima Helsinkija su se, u 2008. godini, mogla videti naselja od šatora i baraka između stabala drveća.

Beskućnici su gradili improvizovane kuće usred glavnog grada Finske. Bili su izloženi teškim vremenskim uslovima.

Od 1980-ih, finske vlade su pokušavale da smanje broj beskućnika. Izgrađena su privremena skloništa.

Međutim, skloništa je bilo premalo i mnogi nisu uspeli da se izbave iz beskućništva: nisu mogli da nađu posao  bez adrese stanovanja.

A bez bilo kakvog posla nisu mogli da nađu stan. Bio je to začarani krug. Štaviše, imali su probleme sa konkurisanjem za socijalnu pomoć. Sve u svemu, beskućnici su se našli u klopci.

Međutim, finska vlada je 2008. godine usvojila novu politiku za beskućnike: krenula je sa primenom koncepta „Prvo krov nad glavom“. Od tada je broj beskućnika naglo opao.

Finska je postavila svoj cilj: niko ne bi trebalo da živi na ulici – svaki građanin treba da ima krov nad glavom.

A zemlja je uspešna: to je jedina zemlja EU u kojoj broj beskućnika opada.

Kako su svi dobili smeštaj u Finskoj

Nevladine organizacije, poput Y-fondacije, pružaju smeštaj ljudima kojima je potreban. Oni lično brinu o izgradnji, kupuju stanove i obnavljaju postojeće. Stanovi imaju jednu do dve sobe.

Pored toga, nekadašnja privremna skloništa pretvorena su u stanove kako bi se omogućilo dugotrajno stanovanje.

„Svima je bilo jasno da stari sistem ne funkcioniše; bile su nam potrebne radikalne promene “, kaže direktor Y-fondacije Juha Kakinen.

Beskućnici postaju stanari sporazumom o zakupu. Oni takođe moraju da plate zakup i troškove.

Socijalni radnici, koji imaju kancelarije u stambenim zgradama, pomažu u finansijskim pitanjima poput apliciranja za socijalna davanja.

NVO dobijaju povoljne kredite od države za kupovinu stanova. Pored toga, socijalne radnike, koji brinu o beskućnicima i budućim stanarima, plaća država.

S druge strane, finska lutrija podržava nevladine organizacije kada kupuju stanove na tržištu. Y-fondacija takođe dobija redovne pozajmice od banaka. Kasnije, NVO koristi prihod od zakupa za vraćanje kredita.

Tako funkcioniše koncept „Prvo krov nad glavom“

Politika koja se primenjuje u Finskoj poništava ustaljenu pomoć za beskućnike.

Uobičajeno je da oni koji su pogođeni traže posao i oslobode se svojih psiholoških problema ili zavisnosti. Tek tada dobijaju pomoć u pronalaženju smeštaja.

S druge strane, koncept „Prvo krov nad glavom“, to menja: beskućnici dobijaju stan – bez ikakvih preduslova.

Socijalni radnici im pomažu kada su u pitanju aplikacije za socijalna davanja i generalno su dostupni za savetovanje.

U takvoj novoj, sigurnoj situaciji, beskućnicima je lakše da nađu posao i brinu se o svom fizičkom i mentalnom zdravlju.

U poslednjih 10 godina ovaj program je obezbedio 4.600 domova u Finskoj.

U 2017. godini na ulicama je još uvek živelo oko 1.900 ljudi, ali je u skloništima za hitne slučajeve bilo dovoljno mesta, tako da bar više nisu morali da spavaju napolju.

Obezbeđivanje smeštaja za ljude je jeftinije nego ostavljati ih na ulici

Obezbeđivanje stambenog prostora za ljude košta. U proteklih 10 godina potrošeno je 270 miliona evra na izgradnju, kupovinu i obnovu stambenih objekata u okviru programa “Prvo krov nad glavom”.

Međutim, kako ističe Juha Kakinen, to je daleko manje od troškova samog beskućništva, jer su tada napadi, povrede i slične situacije češće.

Policija, urgentni centar i pravosudni sistemi češće se pozivaju – a to takođe košta.

Poređenja radi, država troši 15.000 evra godišnje manje po beskućniku nego ranije.

Stoga je ovaj finski koncept dugoročno efikasan.

U 20 odsto slučajeva ljudi se odsele zato što više vole da budu kod prijatelja ili rodbine ili zato što ne uspevaju da plate kiriju.

Ali, ni tada nisu zaboravljeni. Oni, ako žele, mogu opet da apliciraju za stan i ponovo dobijaju pomoć.

Naravno, niko ne garantuje uspeh. Naročito je teško pomoći ženama koje žive na ulici. One češće kriju svoju situaciju: ređe žive na ulici i radije prebivaju kod prijatelja ili poznanika.

Webtribune.rs

Check Also

UDARNO! PRVI NAGOVEŠTAJI RAZDORA? POČEO SUKOB KRIVOKAPIĆA I SRBA IZ NOVE VLASTI!

Mandatar za sastav Vlade Crne Gore Zdravko Krivokapić poručio je danas da se nijedna stranka …