GRAĐANI TUŽILI BANKE I DOBILI IH NA SUDU- EVO KAKO SU NAS BANKE PLJAČKALE..

Nedavna potvrda Vrhovnog kasacionog suda da banke korisnicima stambenih kredita nezakonito naplaćuju premiju osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, otvorila je pitanje šta to sve banke naplaćuju klijentima, a ne bi smele ili ne bar na način kako to rade.

Provizija za obradu kredita, naknade za praćenje kredita, nelogičnosti povećanje kamatnih stopa ili u obračunu zatezne kamate, primena višeg kursa kod otplate kredita, samo su neki od slučajeva na koje upozoravaju u Udruženju bankarskih klijenata Efektiva.

Nova.rs na osnovu iskustava građana koji su tužili banke i dobili ih na sudu donosi pregleda onoga što su banke naplaćivale klijentima, a nisu smele.

Provizija za obradu kredita

Sud je još pre dve godine presudio da banka u postupku odobravanja kredita, nije smela da naplati troškove obrade kredita, a da o strukturi istih nije obavestila korisnika, odnosno nije mu na jasan i nedvosmislen način predočila šta tačno čini te troškove i koja je njihova struktura.

U udruženju Efektiva ističu da pojedine banke još uvek naplaćuju taj iznos, a da klijenti ne znaju šta tačno plaćaju. Poseban problem je bilo što je banka taj iznos naplaćivala procentualno od visine kredita. Tu nelogičnost je najbolje pokazalo poređenje dva kredita, jednog od 1.000 evra,  a drugog od 10.000 evra.

Banka je za oba klijenta obavila isti posao realizacije kreditnog posla, ali bi na prvom zaradila 10 evra, a na drugom 100 evra, za potpuno isti posao. U Efektivi navode da su brojni njihovi članovi “dobili banke na sudu” zbog naplate ovih troškova.

“Problem je što živimo u zemlji u kojoj sudovi presuđuju da je neko ponašanje banke nezakonito, a banke i dalje nastavljaju tako da se ponašaju, jer kada vi u banci kažete da je nešto nezakonito, oni kažu: pa dobro tužite nas’. Tu deo ljudi odustane jer neće da se povlači po sudovima ili jednostavno ne veruje da može dobije pravdu na sudu” ističe Dejan Gavrilović iz Efektive.

Naknada za praćenje ili administriranje kredita

Praćenje, administriranje, tj. održavanje kredita, kako se ova usluga različito naziva u bankama, prema pravosnažnoj presudi suda, podjednako je nezakonito kao i provizija za obradu kredita.

U Efektivi navode da je u pitanju još drskija pljačka korisnika kredita, kada je banka na mesečnom, kvartalnom, polugodišnjem ili godišnjem nivou, od dužnika naplaćivala određeni procenat od preostalog duga po kreditu.

“Posao tzv. praćenja kredita, nije usluga koja se pruža klijentu, jer otplata kredita ne zavisi od nekakvog praćenja, niti administriranja” ocenjuje se u obrazoženju Efektive.

Zarada na kursnim razlikama

U ovom slučajevima, kako objašnjavaju na sajtu Efektive, banka je kada je odobravala kredit isplatu obavljala po nižem nivou kursa (kupovnom, najnižem), da bi kasnije otplata kredita išla po višem tipu kursa (srednjem ili prodajnom, koji je najviši).

Tu su obeštećenja kredita koje su pojedini klijenti dobiljali na sudovima iznosili i do nekoliko hiljada evra.

Narodna banke Srbije je 2013. godine čak naložila bankama da višak novca koji su naplatile koristeći ovu formulaciju, vrate korisnicima kredita tako što će umanjiti glavnicu, ali bez zatezne kamate.

Naplata uvećane zatezne kamate

I po ovom osnovu građani mogu da tuže banke, jer se u praksi dešavalo da banka ugovori nekoliko puta veću zateznu kamatu od zakonom dozvoljene, čime je neprestano uvećavala dug klijenta. Ova praksa je često bila primenjivana kod klijenata koji su kasnili sa otplatom rata.

Naplata provizije za osiguranje stambenih kredita kod NKOSK

Banka je u ovom slučaju  naplatom provizije za osiguranje stambenih kredita kod Nacionalne korporacije (NKOSK) osigurala svoj plasman i to novcem klijenta koji plaća tu proviziju, a koji nije osiguranik i nikakvu korist od toga nema, što je po argumentima naplata koja je slična naplati provizije za obradu kredita.

Teško je proceniti koliko su banke po bilokom od ovih osnova uzele klijentima, a nisu smele. Iznosi koje su pojedini klijenti dobijali na sudu na ime oštećenja, zavise od više različltih faktora, među kojima su visine kredita, vremenski rok u kom je sporna naplata vršena, kako i eventualne zatezne kamate koje je sud presudio.

(nova.rs)