HRANU IZ SRBIJE JEŠĆE JOŠ 182,7 MILIONA LJUDI: Sve o sporazumu sa Evroazijskom ekonomskom unijom..

– Insistiraćemo na potpunoj liberalizaciji iako se trenutno izvozi 99 odsto naših proizvoda bez carine. Još postoji disparitet jer oni sve uvoze bez carina – dodao je

Srbija će u predstojećim pregovorima sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EEU) insistirati na još boljim uslovima, a trenutno su oni, kako kaže koordinator Centra za saradnju sa Rusijom u Privrednoj komori Srbije Dejan Delić, jako dobri. Pregovori bi trebalo da dovedu do uspostavljanja jedinstvenog trgovinskog režima, a Srbija bi se time otvorila za još 182,7 miliona potrošača.

– Očekujemo ugovor koji neće biti ograničavajući, već bolji po uslovima koje će da nam ponudi. Insistiraćemo na potpunoj liberalizaciji iako se trenutno izvozi 99 odsto naših proizvoda bez carine. Još postoji disparitet jer oni sve uvoze bez carina, a mi ipak na jedan odsto proizvoda plaćamo carinu – rekao je Delić.

Izvoz u Rusku federaciju je u prvom kvartalu 2016. porastao za 22 odsto, a tamo izvozimo voće, povrće, odeću (modne ženske čarape), lekove, spoljne pneumatske gume, sir, cevi od rafinisanog bakra, podne obloge…

U svim tim segmentima, smatra Delić, možemo da povećamo obim. U jedan odsto proizvoda za koje plaćamo izvoz su šećer, duvan i visoke kategorije sireva i upravo od njihovog izvoza bi Srbija još mnogo mogla da zaradi.

– Treba da se borimo za preferencijalni tretman visoke kategorije sireva kojih bismo mogli da izvezemo i preko pet miliona komada. Duvan uvozimo u nivou od 20 miliona dolara, a mogli bismo i više i treba da odredimo kontingente šećera – otkriva za “Telegraf” stručnjak PKS.

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić je danas na konferenciji Turističke organizacije Srbije izjavio da nije realno da se liberalizacija uvede za šećer, cigarete i vino, jer Rusi nemaju interesa da to urade pošto štite svoju proizvodnju.

– Fijat je realan, kao i određene vrste sira, ali to, ne zavisi samo od ruske strane, već i od ostale četiri zemlje, a pre svega Kirgizije i Jermenije koje su nove članice saveza – rekao je Ljajić.

Srbija trenutno ima bilateralne, odnosno pojedinačne sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom, a nakon toga bi mogla da ima i zajednički sporazum sa Jermenijom i Kirgistanom.

– Kazahstan nam je zanimljiv zbog njegove tradicije građevinarstva. Tamo izvozimo proizvode od metala, konstrukcije, prozore, ali i sadnice, lekove i drugo. Taj spisak bi sa sporazumom mogao da se proširi – navodi sagovornik Telegrafa.

Izvoz fijata u Rusiju i uopšte automobila ne podleže bescarinskim pravilima jer automobili nisu domaći proizvodi.

– Pitanje fijata je van svih pitanja jer da bi nešto steklo uslove za preferencijal, njegovo poreklo treba da bude minimum 51 odsto domaće. Oko toga bi ipak mogao da se postavi konsenzus – uveren je Delić.

Takvim sporazumom se, tvrdi Delić, Srbiji dodatno otvara model investicione kompetitivnosti, odnosno prostor za dalje investicije. Kao primer toga, juče je zvala vodeća svetska kompanija iz Francuske u oblasti farmacije i kozmetike da se raspita o ulasku na srpsko tržište zarad dobijanja domaćeg porekla proizvoda i izvoza na tržište EEU.

– EEU ćemo predstaviti modele sporazuma o slobodnoj trgovini koje imamo sa EU, članicama CEFTA, EFTA i Turske, a pozvaćemo i kompanije iz EEU za otvaranje proizvodnje ovde radi odlaska na treće tržište – dodao je Delić.

U komori očekuju početak pregovora što pre, a na to kada će biti završeni, uticaće dosta “birokratski momenti”, ali se nadaju da će to biti već u toku ove godine.

(Slađana Vasić)