U proteklih 10 godina, koliko je proteklo odproglašenja Patrijarha Irineja za vrhovnog poglavara Srpske pravoslavne crkve, SPC se suočila sa brojnim izazovima.
Najveći izazov bio je pokušaj narušavanja njenog jedinstva, na koje je, smatra verski analitičar Željko Injac, patrijarh Irinej odgovorio velikom hrabrošću i odanosti Srbiji i srpskom narodu.
Stupio je na pećki tron posle, u narodu, verovatno, najomiljenijeg srpskog patrijarha, Pavla, u vreme kada su u regionu formirane nove države i tako se srpska pravoslavna crkva našla pred novim izazovima.
“Irinej je jedan od retkih patrijaraha koji se našao u takvom istorijskom momentu. Verovatno dosad u istoriji Srpske crkve nije postojao ovakiav momenat”, smatra verski analitičar Željko Injac, upućujući na to da je formiranje novih država u regionu oživelo klanovske aspiracije u okviru SPC .
Kaže i da je patrijarh uspevao do sada da se sa njima nosi, ali da će se tek videti koliko će uspeti da se izbori sa, kako kaže, projektom koji ima za cilj da razbije i srpsku crkvu i srpski narod kako bi se njegov uticaj minimizirao.
“To je nažalost sve ono što se dešava ,a što ukazuje na značaj patrijarha Irineja”, istakao je Injac u razgovoru za Tanjug.
Kako kaže, za razliku od vremena prethodnog patrijarha Pavla, kada je crkvi, u ratnom i stradalnom vremenu za srpski narod,, krasilo jedinstvo, sada su procesi takvi da se u mirnom vremenu crkva pokušava podeliti na više delova,
Irinej je, navodi Injac, veoma skroman i pravedan čovek , a posebno se ističe, kaže ličnom hrabrošću.
“Irinej je neko ko kaže, ono što niko ne sme da kaže. Irinej je rekao za režim u Crnoj Gori da je sličan NDH režimu u Drugom svetskom ratu, što sumnjam da bi Pavle ikada izgovorio. Mora mu se odati priznanje za hrabrost jer to nijedan političar nije rekao, možda samo neki analitičar koji ipak nema tu težinu i odgovornost”, ukazao je on.
Injac smatra da su skoro svi mediji nepravedno kritički orijentisani prema Irineju i smatra da on gotovo da nema podršku u javnom mnjenju.
“To je nepravedno jer je Irinej maksimalno predan Srbiji i srpskom narodu. Imao je dobre odnose i sa bivšom vlašću, ne samo sa aktuelnom, što i jeste uloga crkve, da ima dobre odnose sa bilo kojom svetovnom vlašću”, napomenuo je Injac.
Kao velike probleme koji stoje pred SPC, pa tako i patrijarhom, on navodi problem takozvane makedonske crkve i “očekivanog” raskola koji, kako kaže, pokušava da nametne Carigradska patrijaršija.
“To će se rešiti verovatno kao ‘ukrajinski slučaj’, što će za posledicu imati oduzimanje ingerencija Srpskoj crkvi na svojim vekovnim prostorima, nad hramovima i manastirima koji su joj oduvek pripadali i koje su gradili Nemanjići”, smatra on.
Slična je situacija i na KiM i u CG, “gde se pokušava uspostaviti nekakva autokefalna crkva za prostor Kosova i Crne Gore, uz prethodno oduzimanje imovine” dodaje on i navodi kao takođe veliki problem izglasavanje novog Ustava od trojice “američkih” episkopa, Maksima, Dobrijevića i Longina.
Menjanje imena Srpske crkve vodilo u crkveni raskol, kaže on, bez obzira što isti episkopi pokušavaju da se opravdaju kako ne žele to da rade.
Injac podseća da je crkva je čak i za vreme Turaka uživala nekakvu celovitost i samostalnost, ali i podršku ‘osvajačke države’.
“Ali, ovako nešto što se desilo za vreme komunizma i posledično nakon raspada Jugoslavije je nezabeleženo. Reč je o projektu koji ima za cilj da razbije i srpsku crkvu i srpski narod kako bi se njegov uticaj minimizirao”, napominje on.
(Tanjug)