Leta su, godinama unazad, značajno toplija u celom svetu nego što bi trebalo da budu. Temperatura dramatično raste iz godine u godinu, i globalno zagrevanje pravi sve veće probleme širom planete.
Ceo Balkan ovog leta bukvalno gori – ovo je već treći tropski talas, a prethodni je itekako uzeo svoj danak – obilne požare širom jadranske obale.
Visoke temperature najviše se osećaju u velikim gradovima, koji su dovoljno „zgužvani“, puni gasova, gužvi i haosa, i kada se ne topi asfalt na +40.
Život u velikom gradu je nepodnošljiv tokom leta, pa se svi trudimo da „pobegnemo“ negde gde se lakše diše, bilo da je u pitanju priroda, more ili neko prijatno mesto gde nije toliko vruće.
Ipak, ako se obistine predviđanja svetskih meteorologa, naši potomci izgleda, neće imati baš gde da pobegnu od vrućine.
Prema trenutnim podacima, oko 54 odsto svetske populacije živi u gradocima, a prognoze su da će se u gradove do 2050. godine preseliti još 2,5 milijarde ljudi. Zamislite tu gužvu i haos!
Sve to će prouzrokovati brže i veće zagrevanje tla, naročito u naseljenijim područjima, tačnije gradovima, pa je napravljena interaktivna mapa u saradnji sa Svetskom meteorološkom organizacijom, koja prikazuje sve „zagrejanije“ gradove na svetu, i koliko brzo raste prosečna temperatura u njima, piše climatecentral.org.
Srpska prestonica našla se na nimalo zavidnoj poziciji liste „najzagrejanijih gradova sveta“ – Beograd se nalazi na čak trećem mestu, dok su zemlje bivše Juge podjednako katastrofalne: Skoplje je na drugoj, a Zagreb, Sarajevo i Ljubljana na sedmoj, osmoj i devetoj poziciji.
Na prvom metu je Sofija, prestonica Bugarske.
Zanimljivo je da na primer, Otava u Kanadi može ovim tempom da dostigne tropsku klimu,, poput Belizea, do 2100. godine. Zamislite onda kako će biti sa već usijanim Kairom u Egiptu, Kolombom u Indiji i slično.
(Telegraf.rs)