Japan se ubrzano naoružava i sprema za rat

Piše: Ilja PLEHANOV, za agenciju RIA Novosti

ODNOSI između Sjedinjenih Država i Severne Koreje kod svih u tom regionu izazivaju nervozu. Glasine o mogućem ratu se stalno podgrevaju lansiranjem raketa od strane Severne Koreje, manevrima američkih nosača aviona i oštrim izjavama političara sa obe strane.

Ako SAD uđu u vojni sukob sa Severnom Korejom ili Kinom, Japan će morati u tome da učestvuje, imajući u vidu koliko se baza i vojnika SAD nalazi na njegovoj teritoriji. Sa druge strane, niko nije siguran da će SAD Tokiju pružiti sveobuhvatnu pomoć ako Japanu uđe u konflikt sa Kinom ili Severnom Korejom.

U Japanu sve češće razmišljaju da bi se trebalo osloniti na sopstvene Oružane snage koje je radi toga neophodno pojačati.

Minule nedelje je bivši ministar odbrane Japana, član vladajuće Liberalno-demokratske stranke i verovatni kandidat za mesto predsednika vlade Šigeru Isiba izjavio za vreme diskusije o promenama Ustava zemlje da je došlo vreme da se razmotri naziv Snaga samoodbrane i da bi možda trebalo, napokon zvanično, priznati te snage kao punovažne Oružane snage.

Ova izjava je data u svetlu majskog poziva aktuelnog premijera Japana Šinza Abea da se do 2020. godine u Ustavu države utvrdi pravni status Snaga samoodbrane Japana.

Do sada je njihov legalni status lebdeo u vazduhu i postojanje Oružanih snaga Japana se, u suštini, prećutno i uz saglasnost SAD priznavalo kao činjenica.

Određivanje statusa Snaga samoodbrane ništa neće promeniti u smislu devetog člana japanskog Ustava i neće pridodati ofanzivna svojstva japanskim trupama, međutim, to bi moglo da predstavlja simbolični korak na putu kretanja Japana ka određenoj vojnoj samostalnosti.

Abe je 2015. uspeo da uvede pojam „kolektivne samoodbrane“ koji daje pravo Tokiju da se pomaže saveznicima van granica zemlje ako pretnja saveznicima predstavlja pretnju i za Japan. Reč je ovde, svakako, o Severnoj Koreji.

U maju ove godine brod ratne mornarice Japana iskoristio je to pravo i pratio je teretni brod ratne mornarice SAD u Japanskom moru.

Međutim, dok političari diskutuju o legalnim i simboličkim aspektima, Japan preduzima realne korake u pravcu jačanja svoje vojne moći.

Još u maju su japanski mediji pisali o mogućnosti nabavke od SAD kopnenog sistema protivraketne odbrane Aegis Ashore. To bi trebalo da poveća šanse za presretanja raketa iz Severne Koreje i da oslabi opterećenje na šest razarača ratne mornarice Japana koji su opremljeni brodskim sistemima Aegis.

Japanu su potrebne tri baterije Aegis Ashore da bi PRO-kišobranom pokrio svoju teritoriju. Svaka baterija bez raketa košta oko 700 miliona dolara. Sistem trebalo bi da profunkcioniše 2023. godine.

Ova vest je izazvala osudu u Kini i Rusiji.

Susedi Japana posumnjali su u samoodbrambeni cilj nabavke ovog sistema, imajući u vidu da je sa ovih kompleksa moguće puštati i udarne krstareće rakete i, mada će kompleksi biti u sastavu Snaga samoodbrane Japana, Amerikanci mogu da ih koriste za svoje ciljeve u slučaju zaoštravanja situacije u regionu, između ostalog i u slučaju sukoba sa Kinom ili Rusijom.

U maju je obznanjeno da giganti američke vojne industrije, takvi kao što su Raytheon Co i Lockheed Martin Corp, rade sa kolegama iz Mitsubishi Electric Corp i Fujitsu Ltd u Japanu na razvoju novih radara sa povećanim dometom koji mogu da se koriste u okviru sistema Aegis Ashore.

Do 2020. godine, kada će se u Japanu održavati Olimpijada, Tokio planira da se domet poveća dva puta i da se poboljša preciznost kopnenih protivraketnih kompleksa Patriot PAC-3. Japan do tog vremena planira da modernizuje 28 takvih sistema, počevši od onih koji štite Tokio.

Isto u maju, počeli su razgovori o tome da Japan nabavi krstareće rakete „Tomahavk“.

Najverovatnije će se taj poslovni aranžman i realizovati, a rakete biti raspoređene po japanskim razaračima sa sistemima Aegis. To će, u suštini, biti prvo ofanzivno oružje Japana uz pomoć kojeg će moći da gađa ciljeve u Severnoj Koreji.

Japan takođe planira da poveća podmorničku flotu sa 18 na 22 jedinice, pri tom treba napomenuti da Japan ne nabavlja podmornice od drugih zemalja već gradi sopstvene podmornice visoke klase i pokušava, mada za sada bez uspeha, da pokrene njihov izvoz (na primer u Indiju i Australiju). Podmornice su naoružane, osim torpeda, i protivbrodskim raketama.

Japanske podmornice tesno sarađuju sa ratnom mornaricom SAD odrađujući, u suštini, osnovni posao praćenja kretanja brodova i čamaca kineske flote.

Već se nekoliko godina razmatra i želja Japana da nabavi od SAD tri izviđačka drona RQ-4 Global Hawk. Za sada se, pak, u bazama Japana i SAD-a nalaze američki RQ-4 i Japanci, najverovatnije, prolaze obuku u njihovom rukovanju.

No, najviše brinu nezvanični razgovori o tome da je Japanu neophodno nuklearno oružje kao instrument obuzdavanja. Japan nije siguran da će mu SAD pružati 100% podršku u slučaju većeg sukoba sa susedima koji poseduju nuklearno naoružanje (Severna Koreja, Kina, Rusija).

U stranim medijima se, nakon izbora Donalda Trampa na mesto predsednika SAD, plasiraju članci u kojima se govori da je za Japan sada najbolji trenutak da postane nuklearna sila, da Tramp nije protiv, a Sjedinjene Države generalno gube pozicije u regionu, pri čemu se njihovo šepurenje nosačima aviona i izjave o obuzdavanju Severne Koreje samo prazne reči.

Izjave japanskih političara o svim dostupnim metodama za odbranu zemlje, uključujući i nuklearne udare, pojavljuju se od 2002. godine, nakon što je Severna Koreja obelodanila svoj nuklearni program.

Američki političari, plašeći Kinu, takođe periodično dolivaju ulja na vatru izjavama da „Japan može da postane nuklearna država“.

Smatra se da Japan već ima mogućnost stvaranja nuklearne bojeve glave za šest-dvanaest meseci.

Već pomenuti bivši ministar odbrane Japana i potencijalni kandidat na mesto predsednika vlade Japana 2011. godine, rekao je: „Ne smatram da Japan mora da poseduje nuklearno oružje, međutim, važno je da podržavamo rad svih komercijalnih reaktora jer nam omogućuju da napravimo nuklearnu bojevu glavu u kratkom roku. To je sredstvo takozvanog nuklearnog obuzdavanja“.

Iz tog razloga je Japan, kao što bi i bilo koja druga nuklearna država, istupio protiv održavanja ove godine u UN susreta o eventualnom dogovoru o zabrani nuklearnog oružja.

(za Fakti.org prevela: Marija Bilbija)