KOSOVSKI SCENARIO U ENGLESKOJ: MIGRANTI PROTERALI EVROPLJANE I ETNIČKI OČISTILI CEO GRAD! (VIDEO)

Ako dođete u Savile Town, osećaćete se kao u kakvom provincijskom gradiću u ruralnim delovima Avganistana. Osim arhitekture, tu više nema tragova engleskog prisustva. Savile je, po poslednjem popisu stanovništva iz 2011, etnički najčistiji grad Engleske, možda i Evrope. Belih Engleza je tada preostalo tek nešto preko 1%: 99% stanovnika su bili muslimani azijskog porekla.

Tačnije, bilo ih je 48 od ukupno 4.033. Danas, pet godina kasnije, ih je još i manje, a do idućeg popisa 2021., gotovo sigurno, neće preostati nijedan.

Niko na ulici ne govori engleski, niti ga uošte znaju. Naročito žene: većinom nose burke, a one koje ih ne nose, nose marame. Većina ih, kaže novinarka Dejli Mejla koja je nedavno posetila taj grad, ne želi da ima kontakt ni sa jednom osobom koja nije iz njene kulture, i nije muslimanske vere. I gotovo sve su doputovale u Englesku da bi se udale za “Britance” to jest ne-etničke Britance već migrante koji su emigrirali iz južne Azije. Njihove slobode su strogo ograničene, i britanski zakoni koji štite prava žena tu ne važe.

One podižu decu, kuvaju za porodicu, a izlaze iz kuća tek retko, uglavnom tek u lokalnu džamiju koja organizuje druženja samo za žene – bilo kakav kontakt sa muškarcima koji nisu članovi porodice im je zabranjen, no to je život kakav one prihvataju i nikakav drugi, kako stoje stvari, niti ne žele da prihvate. Džamijom upravlja Deobandis, islamska sekta koja brani sledbenicima bilo kakvo mešanje hršćanima, Jevrejima, i Hindusima – kamoli ateistima.

Njihovi preci su došli u Savile Town kao jeftina radna snaga u lokalnim fabrikama tekstila po kojima je Jorkšir bio poznat. Oni su kupili kuće, i potom počeli otvarati u njima dućane koji su prodavali burke, ćilime za molitvu, i parfeme bez alkohola, koje im vera brani.

Skoro su sagradili i džamiju za 4.000 ljudi. A nešto kasnije su u mestu uspostavili i šerijatski sud, koji po kratkom postupku provodi striktne islamske zakone. Taj sud je kritikovan nedavno u Gornjem domu britanskog parlamenta, zbog diskriminacije protiv žena pri razvodima, ali islamski sudovi imaju veliku potporu regresivnih liberala u Engleskoj koji u toj civilizacijskoj regresiji, koja bi ih inače zgrozila, vide multikulturalnost, pa su takve sudove često podržavali i britanski nadbiskupi.

Sju Rid, koja je posetila taj grad kako bi napisala reportažu o njemu, kaže (i potvrđuje fotografijom) kako čak i žena koja prodaje sladoled iz kamioneta nosi burku, čak i sred leta, a u gradu pored pokretne sladoledarnice imaju i pokretnog mesara koji ide po kućama i kolje, naravno striktno halal, jaganjce i jariće. Dečaci se uglavnom školuju u džamiji, gde uče Kuran napamet: devojčica, piše Rid, nema na povratku iz medrese – one se, očito, ne školuju. A svaka devojčica koju je srela, kaže Rid, čak i one od šest godina koje su se igrale u parku, je bila umotana u hidžab, od vrata do cipela.

Osam od nekadašnjih devet pabova u mestu je zatvoreno, jer niko ne pije alkohol. Frizerski salon je davno zatvoren, kao i zapadnjački dućani sa namirnicama i odećom. Suočeni sa svim tim, Evropljani su počeli da odlaze. Prvo polako, a zatim masovno. Jednostavno su iselili. Uskoro, nekad idilični gradić u Jorkširu je postao džihadističko leglo, i počeo živeti svojim životom, potpuno izolovan od Engleske koja ga okružuje.

U međuvremenu je dao i nekoliko istaknutih bombaša – samoubica, koji su poginuli boreći se za Islamsku državu u Siriji. A Muhamed Sadiku Kan, vođa bombaških napada u Londonu 7. jula 2005. je takođe rođen i odrastao u blizini. On je, pre odlaska u glavni grad, gde je zajedno sa svojim saradnicima pobio 52 ljudi u eksplozijama u autobusima i podzemnoj železnici, pozdravio svoju trudnu ženu na terasi vlastite kuće u susednom mestu.

Pored Sju Rida, o Savile Town-u je ranije ove godine pisao i Oven Benet-Džons, koji je do nedavno bio BBC-jev dopisnik za Pakistan. On je prvi pisao o uticaju Deobandi pokreta na muslimansku populaciju u ovom mestu. On je za Radio 4 intervjuisao i muftiju Muhameda Pandora, gradskog zvaničnika i glasnogovornika mesne džamije, koji je 1964. došao u Englesku kao imigrant s decom i porodicom.

On takođe živi u okolini mesta, i iako kaže da je britanski musliman, nije dozvolio Benet-Džonsonu da se upozna s njegovom suprugom kad ga je ovaj posetio u njihovoj kući, ali joj je dozvolio da spremi čaj za njega i Džonsa. Pandor kaže da je njegova žena pokrivena burkom celo vreme, a dozvoljava joj da podigne veo samo i jedino kad na aerodromu daje pasoš. Oni kod kuće ne gledaju televiziju i ne slušaju muziku, jer Pandor kaže da je svaka muzika neislamska.

A iako je “savetnik za religiju” na čak dva britanska univerziteta — Bredford i Hadersfild — rekao je za BBC kako muslimani – samo muškarci, jasno – smeju pristupiti visokom obrazovanju samo kako bi molili i učili, a nipošto kako bi “gledali žene”. “Ako Muhamed to nije radio, onda ni mi to nećemo raditi”, rekao je za BBC, i dodao kako su Deobandi pokret koji “vraća Islam korenima” i kako oni žele da živi na jednak način na koji je prorok živio pre 14. vekova. Dakle, bez novotarija koje su došle kasnije.

Ako mislite da je to neka mala sekta koja živi u srednjem veku – Deobandi vode čak 1.600 registriranih džamija u Ujedinjenom kraljevstvu, i obučava 80% svih islamskih klirika u Britaniji. A klirici imaju nemerljiv uticaj na muslimane u toj zemlji. A njih ima 2,7 miliona, odnosno nešto preko 5% engleske populacije.

U Londonu, po popisu iz 2011., bilo ih je nešto preko 12,5%, s tim da im broj nezadrživo raste. Broj od 5% u opštoj populaciji 2011. ne treba zavaravati – među mlađima od 5 godina ima čak 10% muslimana, a slično je i s britanskom populacijom od 5-10 godina. Uz imigraciju i više nego dvostruku stopu rađanja, Britanija će do sredine veka, možda i prije, biti većinski muslimanska.

Stoga i nije neko iznenađenje da su Evropljani u Savile Town-u zastrašeni i da beže. Loran Metju, jedna od retkih preostalih, rekla je za Dejli mejl:

„Noću ne izlazim iz kuće, jer je opasno za one koji nisu muslimani. Nije razumno za ženu ovde da izlazi iz kuće nakon mraka. Mladići se skupljaju na uglovima, i žene ih se boje, jer oni ne poštuju evropske žene”. O čemu Loran govori, uskoro je spoznala i novinarka: kad je krenula prema džamiji, s prozora kuća su je gledale začuđene žene u burkama kojima je bilo neverovatno videti nepokrivenu ženu na ulici, kao da se ne radi o središtu Engleske.

Kad je zapitala visokog mladića s islamskom kapicom u beloj odeći gde se nalazi ulaz u džamiju, on je pljunuo na nju i izderao se: „Gubi se, nemaš šta da tražiš ovde. I ne vraćaj se.”

To ju je dovelo da zaključka da, ma kako to bilo „teško za progutati“ britanskim liberalima,muslimani ovde ne žele nikakvu multikulturalnost. Oni žele da žive samo sa svojima. Zato je pritisak veliki na retke preostale Evropljane da se isele. Nekima su i pokucali na vrata potpuni stranci u islamskoj odeći, s hrpom gotovine u plastičnim vrećicama, i zatražili da im prodaju kuće. 76-godišnja Džoan Vud, religiozna starica rođena u mestu, je jedna od njih.

Njena deca je mole da napusti grad i ode negde gde će uživati penziju s ljudima poput nje. Ona to ne želi: ovde je rođena, i ne želi da se seli pod pritiskom. Novinarki je ispričala, u svojoj kući na periferiji Savile Town-a, kako se to desilo samo dan nakon što joj je umro suprug.

„Nije prošlo ni 24 sata otkad je umro, kad je sused musliman gurnuo ceduljicu kroz otvor za poštu, na kojoj je pisalo da želi da kupi kuću. Živela sam ovde celi život. Bila sam u žalosti, a na ceduljici nije bilo nikakvog saučešća, ničeg. No skupila sam snagu, nazvala sam broj koji je bio na papiriću i rekla da kuća nije na prodaju, niti će ikad za mog života to biti”.

Muftija Pandor je na ovo izneo šokantne tvrdnje da se takve stvari ne događaju i da su u stvari Evropljani krivi. On je za Radio 4 rekao da “white flight”, beg belaca, nije posledica njihovog rasizma već belačkog.

„Ko bi kupio kuću neposredno do moje?”, pita Pandor. „Sigurno to neće napraviti nekakav belac. Pa ju je kupio moj ujak. I što se onda dogodilo? Tip na drugoj strani ulice je rekao „K`vragu i ovo, ja odlazim – i otišao je”, objašnjava Pandor u svojoj izjavi insistirajući da se radi o zaveri osoba bele boje kože.

A Savile Town je ovog proleća doživeo najveći skup u svojoj istoriji. U njega se slilo čak 20.000 ljudi kako bi prisustvovali pogrebu Hafiza Patela, jednog od najeminentnijih britanskih klirika, koji je držao džamiju u okrugu Dewsbury u koji spada i Savile Town i koji je umro u 92. godini.